Субота, Јун 25, 2016
Чипкасте рукавице
Машем из хладовине тамишких врба.
Неко ће помислити како су ове врбе елегантне са раскошном крошњом све до земље, као што су оне у градским парковима и приватним вртовима. Не! Ово су столетне речне врбе, које су, свака својим кореном, заробиле гомилу земње, штитећи обалу од водене ерозије а крошњом умирују банатску кошаву да се неби, као што понекад зна, "разлудела". Од силног столетног стражарења, кора им је огрубела, измучене и повијене гране негде додирују површину воде. Ту, у том заклону од ветрова, а лети у вихору поветарца којег својим олисталим гранама прави, ја налазим свој мир од градске трке-фрке и ужареног асфалта.
Она уме и да нахрани путника незнанца. Ако на њеној кори угледате печурку жућкасте боје слободно је уберите. Та печурка једино расте на врби и зове се „жуто пиле“. Када се очисти , исече у шните, ваља да се похује. Када је једете, помислите да је то поховано бело месо од пилета. Отуд и „жуто пиле“.
Знам Причалице, многим твојим причољубцима је жао што нису на мом месту. Нека се потруде. То је само ствар личног избора. Сада морам сићи са врха вребе, јер, попех се да бих имао сигнал за слање овог коментара. Морам и таландару да припремим.
Па, ето......!? Тол'ко о том!
Лаки
То нама треба након ове фурије што управо прође кроз град - те врбе да држе земљу и бране нас од ветра и воде, која се кабловима излила. Није падао лед, али ветар и киша су се баш незгодно удружили. Воћке су готово обране. Видећемо хоће ли бити другог рода о Митровдану, као претходне две године. Једна крушка је неки дан цветала. Но ове године имасмо проблем: није било пчела!
Хвала, Лаки, за дивне слике са реке. И пази како силазиш! Оваквих репортера нам мањка толико да постају врста у изумирању али која неће бити заштићена никаквим законом. Машем! :)
Није на реци све баш тако лепо и китњасто.То су данас виделе Лакијеве очи, али невиде сваки пут исто. Треба видети реку спролећа, кад надолази и када са собом доноси све и свашта. „Савремен“ човек је толико немаран да је страхота видети реку и како по њој плута технички отпад (екрани телевизора, сандуци од замрзивача, седишта аутомобила ....), и угинуле животиње(целе свиње, има и крупних папкара, џакови са нежељеним куцама и мацама који се завезани свакодневно “фрљаче“ са наших мостова....). Најлон кесе и пвц флаше су ситан отпад. Постоји нормална појава, да када се спролећа очисте дворишта , са тракторском приколицом се стане на сред моста и следи истовар. Обично ноћу. Убрзано и сигурно уништавамо наше благо од водотокова.
Што се поподневног невремена тиче, ништа лепше није било ни код мене. Мали смак света! Све што је могао ветар је изломио и окренуо наопачке. Наравно, све воћке су „обране“.
Сликар Едвард Мунк је својом сликом Крик (природе), најавио надолазећу апокалипсу. Дуго се водила полемика око тога, чак се води и данас , шта нам на слици поручује,ужаснуто бесполно биће. Ретки су сликари који су успели да своје психичко стање,изазвано дешавањем у природи, пренесе на платно као што је то успело Мунку.
http://gallerix.ru/storeroom/1809742601/N/110163852/
У неразумењу ондашње јавности, која га је везивала за нервна растројства и алкохолизам, он је насликао још три „крика“ . Задњи у црно-белој техници, насликао је управо за нас , за наш двадесет и први век. Слика нам говори све, па би ваљало, док гледате, да Лаки мало заћути.
http://gallerix.ru/storeroom/1809742601/N/1926535038/
Плава река
https://youtu.be/hF7e2iof--c
Лаки
О, да! То загађење се десило и нашем негда бистром потоку. И није да се не зна ко је бацао белу технику и цркотине, већ што никог брига није. Полиција је могла на основу самих отисака да пронађе кривца, али ко би се после њих тиме бавио?
А након ове кише наш поточић је набујао до врха - само што се не прелије. Вода је текла улицама, у куће које су ниже улазила је смешана са канализацијом. Ветар је савијао греде. А ја седим и чудим се Бога славећи: код мене је цело време био прозор отворен, а у собу ми није ушла ни кап воде, нити је ветар провирио. Само у моју собу, другде је већ киснуло.
На ове слике смо до малопре личили. Али природа увек врати оно што јој дајемо.
Хвала за видео! Вода која одмара.
ponekad u komentarima ima više poetike nego u tekstovima . Počeh da se divim čipkanim rukavicama jezerske princeze a odvuče me na drugu stranu,lepotom svojih reči, Laki.
Laki moraću tvoje reči da dodam u moj tekst o vrbama, tako je lep, a lepa je i Tvoja briga o prirodi. Drago mi je kad naiđem na istomišljenike. Poz pričalici što nas spoji
питија
Уме то Лаки! :)
И драго ми је што је ове песничке слике почео да дели са нама свима. Да можемо сви да уживамо. Али да не сметнемо с ума да је боље урадити као он - изаћи у природу и учинити нешто за њу и нас саме.
Питија, моје је задовољство што је Лаки овде са нама. Јер има шта да нам прича.
@питија
Наравно да можеш.
У природи сваког од нас је да мање или више о некоме и нечему бринемо. Када се та врста бригe појави у човеку, то онда постаје незаустављив процес. Мада смо ми "бригаши" у мањини, то нас не спутава да будемо одлучнији и још јачи у нашем "бриговању".
Што се Причалице тиче, имаш право; да није ње неби било ни овог Лакија, вашег истомишљеника у много чему.
Поздрав Теби и Причалица, која се нељути када са њеног хеклања, скренем писање о неким врбама.
Никако, Лаки! Те приче о врбама ми добро дођу, јер ми помажу у осмишљавању недовршеног ми романа.
Све то иде уз ручни рад. :)
Lepo je biti brigaš, ali i prokleto - sve vidim i sve me boli - dođe mi da isečem jedno drvo da se "izlečim" i uživam u hladu klime!