Опомена
Црквени тутор даровао је храму предиван свећњак са великом свећом од воска. У том му се јави Господ у облику старца, обећавши му, заузврат, да ће га у три наврата известити о смрти - пре него што напусти овај свет.
Обрадован тим речима, тутор настави да живи у раскоши и весељу, једући и пијући и о смрти не мислећи.
Прође неколико година. Његово тело више није могло да се носи са таквим животом: колена се савише, леђа погрбише. И он би принуђен да се ослони на штаке. Недуго затим изгуби вид, а потом и слух. Погрбљен, слеп и глув он и даље настави да живи непромишљено и луксузно као и раније.
Најпосле, јави му се Господ да га узме са овог света. Тутор је био узнемирен и смушен, и обрати се Господу замерајући Му што га није три пута известио као што је обећао.
На то га Господ прекори:
- Како? Нисам те обавестио? Зар те нисам ударио по коленима и леђима, због чега си се савио? Зар те нисам дотакао прстом по твојим очима па си сад слеп? На крају, нисам ли се дотакао твојих ушију да си оглувео? Дакле, све што сам ти обећао - испунио сам. Сад прими своје следовање.
Ако ти се нешто деси, нешто несвакидашње, схвати то као опомену. Озбиљна болест или каква несрећа - то је увек опомена Божија да човек не живи благоугодно.
Причу са руског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.