Божја су деца
Нестеров М. Видение отроку Варфоломею
Време је поласка у школу. Родитељи (мајка је верник, а отац атеиста) разговарају о деци (двојици дечака) како ће их поделити спрам верске и наставе грађанског васпитања. Договор је био да старијег упишу на веронауку а млађег на грађанско.
Како се договорише - тако и учинише.
Кад отпоче школска година, деца кренуше сваки на своје родитељско послање. Али да видиш чуда! Овај млађи син не хтеде да иде на грађанско, већ поче тајно да похађа веронауку. И тако је он одлазио неко време, без знања родитеља. А онда се деси следеће: после неког од часова веронауке врати се дете кући, уђе и спусти торбу, те изађе пред родитеље и рече:
- Имам нешто да вам кажем... Ја више не идем на грађанско, већ на часове веронауке. Вероучитељ нам је рекао да не треба родитеље лагати и скривати пред њима истину, већ да треба бити искрен и рећи како јесте. И зато вам сад искрено кажем да ја желим и даље да идем на варонауку...
Ово је истинита прича. Дечак је наставио да иде на веронауку.
Родитељи често превиђају то да су деца најпре Божија и да Бог тражи не наше, већ нас.
Благо онима који чују и одазову се!
За споменар записала причалица.