Недеља, Март 20, 2016
27 одговора
Који учитељ је најбољи? – Страдање.
Која учитељица је најлошија? – Наслада.
Која способност је најређа? – Способност давања.
Која способност је најбоља? – Способност праштања.
Која способност је најтежа? – Способност ћутања.
Која способност је најважнија? – Способност испитивања.
Која способност је најпотребнија? – Способност слушања.
Каква борба је најопаснија? – Заслепљеност.
Која навика је најнепријатнија? – Свадљивост.
Која навика је најштетнија? – Брбљивост.
Који човек је најјачи? – Који је у стању да позна Истину.
Који човек је најслабији? – Који себе сматра најјачим.
Који човек је најразумнији? – Који следује за својим срцем.
Која привезаност је најопаснија? – Привезаност своме телу.
Који човек је најсиромашнији? – Који љуби новац.
Који човек је најближи Богу? – Милостив.
Који човек је најслабији? – Који победи друге.
Који човек је најјачи? – Који победи себе.
Шта се супротставља бризи? – Радост.
Шта се супротставља страдању? – Трпљење.
Који је знак здраве душе? – Вера.
Који је знак болесне душе? – Безнађе.
Који је знак погрешних поступака? – Раздражљивост.
Који је знак добрих дела? – Мир у души.
Шта је најстрашније од свега? – Окаснело покајање.
Какво страдање је најгоре? – Оно које произилази из наших сопствених заблуда.
Шта је највећа срећа? – Она због које смо се одрекли сами себе.
Монах Симеон Атонски
Са руског, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.
Da li da ćutim i da pokažem da nije teško?
Ne, biću milostiva! :))
Divno.
Како мислиш да је лакшије. :)
Нешто размишљам: лакше ли је кад сами састављамо лествицу или се пењати како наилази? :)
Meni je lakše kako nailazi, izuzetno sam prilagodljiva, a i čovek sam sebi uvek dobro želi a loše bira i sastavlja ....:)
A tebi?
И ја сам тог мишљења да бих вазда тражила кривине. А и, како време одмиче, видим да себе слабо познајем. Мислим тачка, кад оно - зарез.
Мислим узвичник, кад оно - упитник. :)
Ja mogu sve ono što odlučim ...
Odluke su velika stvar u životu.
Хм? Како сад да разумем овај и твој претходни коментар? Збуњујуће, зар не? :)
Pa i nije zbunjujuće ako se vratiš još jedan korak na svoje pitanje.
U odnosu na ono što nailazi u životu donosimo odluke ... a ni sva prilagođavanja nisu ista ... ako je čovek kreativan sve može okrenuti u svoju korist...
Nisi valjda mislila da sam poslušno i bukvalno prilagodljiva?!!
Ne, ja sam kreativno prilagodljiva. ;)
Знаш како, слабо волим да мислим, лакше ми да питам кад нешто не разумем. :)
Сад је далеко јасније, већ да сам ја то сад претумбавала по оној "шта је песник `тео рећи?".
Хвала на појашњењу и не замери.
Која навика је најштетнија? – Брбљивост.
Ни сам незнам како бих то код мене назвао. Све ми се чини да је у питању најштетнија навика . Али то је само понекад. :))) Имам на дан одређену количину речи коју морам изговорити, па макар црко-пуко. Ако се деси да се који дан ућутим , количину неизговорених речи, преносим у следећи и дан. ;)))
Доказ да су ствари такве је и ово моје закаснело писање (јављање), јер, таман посла да ја нешто прескочим.:)))
Лаки
Данас чух управо нешто на ову тему, како, наиме, пастири живе дуго управо јер не причају много. Људи који много причају троше енергију и краће живе. :)
Када сам пре четири године отишао на моје прво шестомесечно тиховање десило ми се следеће: двадесет и трећег дана добијем смс од једног другара где пише да би волео да ми дође у госте и да види како то ја тихујем на реци. Обрадова ме. Одмах сам му одговорио, упалио пенту на чамцу и по договору кренуо по њега. Донесе он мени кафу, наполитанке, сок и неранџе као да сам болестан. И, поче он причу; проблеми на све стране, проблими у држави ..... ма свашта нешто црно, да црње неможе бити. У тој причи зазвони му телефон и сазнаје да пословно мора под хитно у град. А мени тада у срцу невиђена радост. Зар од милион београђана, он нађе мене да малтретира и црним причама замара. Спремам ја њега на брзу брзину, гурам га у чамац, да га што пре одвезем. Од тада на моја тиховања неносим мобилни. Само таблет. ;)))
Када сам се вратио у моју кућицу, у мени неки невиђен спокој и мир. Пољубим моју сироту дашчару по сред врата, помолим се и захвалим Богу на свему, поготово на датој ми самоћи. Тако оста до навршених шест месеци. Много незнаних прође чамцем близу обале,али када ме виде необријаног и неошишаног, заузимају место са погледом на град а мени окрену леђа. Незнају да ми тиме, чине добро.
А то што написах у вези брбљања, мало сам карикирао. Ма знаш ти мене.;))) Ја сам као тај пастир али на квадрат. То значи да ми стотка негине. ;)))
Поздрав вредној Причалици
Лаки
Зато ја с нестрпљењем чекам твоје приче са реке што у речи што у сликама. :)
Али и све еколошке вести.
Поздравче! :)