Недеља, Март 20, 2016

27 одговора

 

 

Који учитељ је најбољи? – Страдање.

Која учитељица је најлошија? – Наслада.

Која способност је најређа? – Способност давања.

Која способност је најбоља? – Способност праштања.

Која способност је најтежа? – Способност ћутања.

Која способност је најважнија? – Способност испитивања.

Која способност је најпотребнија? – Способност слушања.

Каква борба је најопаснија? – Заслепљеност.

Која навика је најнепријатнија? – Свадљивост.

Која навика је најштетнија? – Брбљивост.

Који човек је најјачи? – Који је у стању да позна Истину.

Који човек је најслабији? – Који себе сматра најјачим.

Који човек је најразумнији? – Који следује за својим срцем.

Која привезаност је најопаснија? – Привезаност своме телу.

Који човек је најсиромашнији? – Који љуби новац.

Који човек је најближи Богу? – Милостив.

Који човек је најслабији? – Који победи друге.

Који човек је најјачи? – Који победи себе.

Шта се супротставља бризи? – Радост.

Шта се супротставља страдању? – Трпљење.

Који је знак здраве душе? – Вера.

Који је знак болесне душе? – Безнађе.

Који је знак погрешних поступака? – Раздражљивост.

Који је знак добрих дела? – Мир у души.

Шта је најстрашније од свега? – Окаснело покајање.

Какво страдање је најгоре? – Оно које произилази из наших сопствених заблуда.

Шта је највећа срећа? – Она због које смо се одрекли сами себе.

 

Монах Симеон Атонски

Са руског, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.

 

[Одговори]

Da li da ćutim i da pokažem da nije teško?
Ne, biću milostiva! :))
Divno.

Comment by Aneta (03/21/2016 20:05)

[Одговори]

Како мислиш да је лакшије. :)
Нешто размишљам: лакше ли је кад сами састављамо лествицу или се пењати како наилази? :)

Comment by pricalica (03/21/2016 20:41)

[Одговори]

Meni je lakše kako nailazi, izuzetno sam prilagodljiva, a i čovek sam sebi uvek dobro želi a loše bira i sastavlja ....:)
A tebi?

Comment by Aneta (03/21/2016 21:52)

[Одговори]

И ја сам тог мишљења да бих вазда тражила кривине. А и, како време одмиче, видим да себе слабо познајем. Мислим тачка, кад оно - зарез.
Мислим узвичник, кад оно - упитник. :)

Comment by pricalica (03/21/2016 22:06)

[Одговори]

Ja mogu sve ono što odlučim ...
Odluke su velika stvar u životu.

Comment by Aneta (03/22/2016 00:22)

[Одговори]

Хм? Како сад да разумем овај и твој претходни коментар? Збуњујуће, зар не? :)

Comment by pricalica (03/22/2016 21:08)

[Одговори]

Pa i nije zbunjujuće ako se vratiš još jedan korak na svoje pitanje.
U odnosu na ono što nailazi u životu donosimo odluke ... a ni sva prilagođavanja nisu ista ... ako je čovek kreativan sve može okrenuti u svoju korist...
Nisi valjda mislila da sam poslušno i bukvalno prilagodljiva?!!
Ne, ja sam kreativno prilagodljiva. ;)

Comment by Aneta (03/22/2016 22:16)

[Одговори]

Знаш како, слабо волим да мислим, лакше ми да питам кад нешто не разумем. :)
Сад је далеко јасније, већ да сам ја то сад претумбавала по оној "шта је песник `тео рећи?".
Хвала на појашњењу и не замери.

Comment by pricalica (03/22/2016 22:21)

[Одговори]

Која навика је најштетнија? – Брбљивост.
Ни сам незнам како бих то код мене назвао. Све ми се чини да је у питању најштетнија навика . Али то је само понекад. :))) Имам на дан одређену количину речи коју морам изговорити, па макар црко-пуко. Ако се деси да се који дан ућутим , количину неизговорених речи, преносим у следећи и дан. ;)))
Доказ да су ствари такве је и ово моје закаснело писање (јављање), јер, таман посла да ја нешто прескочим.:)))

Comment by Лаки (03/25/2016 19:33)

[Одговори]

Лаки
Данас чух управо нешто на ову тему, како, наиме, пастири живе дуго управо јер не причају много. Људи који много причају троше енергију и краће живе. :)

Comment by pricalica (03/25/2016 19:54)

[Одговори]

Када сам пре четири године отишао на моје прво шестомесечно тиховање десило ми се следеће: двадесет и трећег дана добијем смс од једног другара где пише да би волео да ми дође у госте и да види како то ја тихујем на реци. Обрадова ме. Одмах сам му одговорио, упалио пенту на чамцу и по договору кренуо по њега. Донесе он мени кафу, наполитанке, сок и неранџе као да сам болестан. И, поче он причу; проблеми на све стране, проблими у држави ..... ма свашта нешто црно, да црње неможе бити. У тој причи зазвони му телефон и сазнаје да пословно мора под хитно у град. А мени тада у срцу невиђена радост. Зар од милион београђана, он нађе мене да малтретира и црним причама замара. Спремам ја њега на брзу брзину, гурам га у чамац, да га што пре одвезем. Од тада на моја тиховања неносим мобилни. Само таблет. ;)))
Када сам се вратио у моју кућицу, у мени неки невиђен спокој и мир. Пољубим моју сироту дашчару по сред врата, помолим се и захвалим Богу на свему, поготово на датој ми самоћи. Тако оста до навршених шест месеци. Много незнаних прође чамцем близу обале,али када ме виде необријаног и неошишаног, заузимају место са погледом на град а мени окрену леђа. Незнају да ми тиме, чине добро.
А то што написах у вези брбљања, мало сам карикирао. Ма знаш ти мене.;))) Ја сам као тај пастир али на квадрат. То значи да ми стотка негине. ;)))
Поздрав вредној Причалици

Comment by Лаки (03/25/2016 21:10)

[Одговори]

Лаки
Зато ја с нестрпљењем чекам твоје приче са реке што у речи што у сликама. :)
Али и све еколошке вести.
Поздравче! :)

Comment by pricalica (03/26/2016 15:54)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме