Четвртак, Март 10, 2016

Нема проповед

 

 

Један парохијан престао је да иде у цркву.

Раније је сваког викенда одлазио. Време је пролазило и свештеник одлучи да га посети. Дошао је у његов дом; врата су била отворена и свештеник је ушао.

Бивши парохијан седео је сам поред камина. Угледавши свештеника, климну главом у знак поздрава и руком му показа место да седне.

Сместивши се удобно, свештеник поче да посматра дивну игру пламенова у камину. Ћутали су обојица.

Након неколико минута свештеник изненада устаде, узе клешта и са њима дохвати један пламени угарак, те га стави у страну, далеко од јединствене ватре. Затим поново седе. Ћутање потраја.

У међувремену, издвојени угарак престао је да пламти, снага му је јењавала и ускоро постаде хладан и црн. Свештеник устаде поново и клештима врати угашени угарак у ватру. Тренутак касније, он је поново почео да гори заједно са другима.

Остављајући кљешта, свештеник, у тишини, крену ка вратима кад на прагу чу речи:

- Хвала за посету и проповед у камину. У недељу ћу сигурно доћи.

 

За блог и причољупце причу са руског је, у слободном преводу, превела причалица.

 

 

[Одговори]

Misao je bila poput vatre, planula i prosvetlila, kao rešenje...
I vratila stari žar i toplinu zajedništva. :)

Comment by Aneta (03/10/2016 22:42)

[Одговори]

Није се ни наметнула, ни речима искитила. Само је нешто тражила и на радост своју нашла: један топли угао душе који је, искром, одолевао тами и хладноћи. :)

Comment by pricalica (03/10/2016 23:15)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме