Четвртак, Март 10, 2016
Нема проповед
Један парохијан престао је да иде у цркву.
Раније је сваког викенда одлазио. Време је пролазило и свештеник одлучи да га посети. Дошао је у његов дом; врата су била отворена и свештеник је ушао.
Бивши парохијан седео је сам поред камина. Угледавши свештеника, климну главом у знак поздрава и руком му показа место да седне.
Сместивши се удобно, свештеник поче да посматра дивну игру пламенова у камину. Ћутали су обојица.
Након неколико минута свештеник изненада устаде, узе клешта и са њима дохвати један пламени угарак, те га стави у страну, далеко од јединствене ватре. Затим поново седе. Ћутање потраја.
У међувремену, издвојени угарак престао је да пламти, снага му је јењавала и ускоро постаде хладан и црн. Свештеник устаде поново и клештима врати угашени угарак у ватру. Тренутак касније, он је поново почео да гори заједно са другима.
Остављајући кљешта, свештеник, у тишини, крену ка вратима кад на прагу чу речи:
- Хвала за посету и проповед у камину. У недељу ћу сигурно доћи.
За блог и причољупце причу са руског је, у слободном преводу, превела причалица.
Misao je bila poput vatre, planula i prosvetlila, kao rešenje...
I vratila stari žar i toplinu zajedništva. :)
Није се ни наметнула, ни речима искитила. Само је нешто тражила и на радост своју нашла: један топли угао душе који је, искром, одолевао тами и хладноћи. :)