Петак, Децембар 18, 2015
Уместо тебе стоји Свети Николај
Биле су то најтеже године грађанског рата. В.П. – тада млада девојка – је стајала у врту поред своје куће, И њу је нишанио један сељак (тада су се по целој Русији земљорадници расправљали са локалним становништвом). Девојка је са трепетом стезала руке на грудима и са великом вером и надом усрдно говорила:
- Оче, Свети Христов Николаје, помози, заштити!
И шта се десило? Сељак је бацио оружје у страну и говорио:
- Сада иди куда хоћеш и не излази ми на очи.
Девојка је отрчала кући, узела неке ствари, отрчала на станицу и отпутовала у Москву. Тамо су јој рођаци помогли да нађе посао.
Прошло је неколико година. Једном је неко звонио на врата. Суседи су отворили – на вратима је стајао мршав сеоски мушкарац, који се сав тресао. Питао је да ли ту живи В.П. Одговорили су му да је ту. Звали су је да изађе.
Када је изашла, тај човек јој се бацио пред ноге и кроз плач је почео да је моли за опроштај. Она се узнемирила, није знала шта да ради, и почела је да га подиже, говорећи да га не познаје.
- Мати В.П., зар ме не познајеш? Ја сам онај исти који је хтео да те убије. Подигао сам оружје, и нанишанио – и одједном видим да уместо тебе стоји Свети Николај. На њега нисам могао да пуцам.
И опет јој се бацио пред ноге.
- Ево колико времена сам туговао због тога и одлучио да те пронађем. Дошао сам пешке из села.
Она га је увела у собу, умирила, и рекла да му је све опростила. Нахранила га је и преобукла у чисто.
Рекао јој је да сада може мирно да умре. Одмах је изгубио снагу и легао. Она је позвала свештеника. Земљорадник се исповедио и причестио. Кроз неколико дана је мирно отишао Господу. Како је она само плакала за њим...
Из књиге „Молите, и биће вам дато“