Уторак, Јун 10, 2014

Монах и коњ

 

 

Решио младић да се замонаши, па отишао код старог игумана да поприча са њим.

- Шта желиш, дете? - упита седи старац.

- Желим да се замонашим.

- А јеси ли способан да прихватиш терет духовног живота?

- Наравно да јесам - одговори младић. - Имам све што ми је потребно! Цео дан могу да радим без престанка, једем само зелениш и не пијем ништа од пића, сем воде. Примам ударце без љутње, идем где ме упуте и могу дуго времена проводити у једној соби без изласка.

Стари игуман се само насмеја, па му руком показа на оближњу ливаду где је био завезан коњ.

- Видиш ти оног коња? И он једе зелениш, носи терет, ради цео дан, иде где га упуте, пије воду, не излази из стаје и подноси ударце без љутње. Али без самосвести и љубави према Богу, он је и даље само обичан коњ.

 

[Одговори]

Bog traži naše srce, a ne uniformu

Comment by m (06/11/2014 13:33)

[Одговори]


Чисто срце Господ жели, Јеванђеље тако вели...

Comment by pricalica (06/11/2014 18:35)

[Одговори]

Lepa je priča, jer podseti koliko ljudi jureći pravila postaju školjke i bitnije im postaje šta svet misli, no od čega su sami satkani iznutra. :)

Comment by dodjoska (06/19/2014 22:49)

[Одговори]

*дођошка
Добро нам дошла, Дођошка! Твој коментар ме је изнова подсетио на дело Бранислава Нушића о Свету и томе шта свет мисли. :) А то је већ самим тим занимљива вилозофија која тера на размишљање и већ на томе ти хвала. :)

Comment by pricalica (06/20/2014 14:10)

[Одговори]

Hvala tebi pričalice. :)
Nadam se da ću i ja vremenom možda postati deo celog ovog novog univerzuma. Zanimljiv je vrlo. :)

Comment by dodjoska (06/23/2014 12:06)

[Одговори]

*дођошка
Радујем се томе и топло поздрављам. :)

Comment by pricalica (06/23/2014 19:25)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме