Монах и коњ
Решио младић да се замонаши, па отишао код старог игумана да поприча са њим.
- Шта желиш, дете? - упита седи старац.
- Желим да се замонашим.
- А јеси ли способан да прихватиш терет духовног живота?
- Наравно да јесам - одговори младић. - Имам све што ми је потребно! Цео дан могу да радим без престанка, једем само зелениш и не пијем ништа од пића, сем воде. Примам ударце без љутње, идем где ме упуте и могу дуго времена проводити у једној соби без изласка.
Стари игуман се само насмеја, па му руком показа на оближњу ливаду где је био завезан коњ.
- Видиш ти оног коња? И он једе зелениш, носи терет, ради цео дан, иде где га упуте, пије воду, не излази из стаје и подноси ударце без љутње. Али без самосвести и љубави према Богу, он је и даље само обичан коњ.