Понедељак, Јун 09, 2014
Девојчица и бајка
Како би објаснио да оно чему већина људи тежи није радост свесности и активности, већ утеха љубави и одобравања, отац је испричао како је његова најмлађа кћерка тражила да јој он свако вече чита из књиге бајки пре спавања.
Једног дана му је пало на памет да све те приче сними на једну аудио касету. И девојчица је научила да рукује касетофоном и ствари су ишле добро неколико дана, све док му једне вечери она није тутнула књигу прича у руке.
- Али, срећо, - рекао је отац - па ти већ знаш како да укључиш касетофон.
- Знам - био је њен одговор - али не могу да му седим у крилу!
Хахаха, како си ме насмејала...
"знам, али не могу да му седим у крилу"...
Клинци су тако слатки и паметни...и нико им више не чита бајке...пуштају им ЦД...
*луна71
Деца су заиста чудо! Пре неки дан била ми је у гостима двогодишњакиња. Мене ухватила нека прехлада па кренуо суви кашаљ - да ме угуши. И девојчица дође до мене и зове ме да кренем са њом да ми нешто каже. Ја пођем у другу просторију а она ће мени: "Попиј воде!" Ја је упитам: "Зашто?" "Па зато што кашљеш", рече она. И ја, онако задивљена, послушам је и након тога ми би, Богу хвала, много боље.
Иначе, познато је да кроз децу Господ говори и речено је да ако се човек нађе у недоумици, а има крај себе дете, да ако жели одговор упита њега и то што чује послуша.
Поздравче, драга Луна! :)
Pa tata što si bezobrazan, čitaj ćerkici