Субота, Јун 29, 2013

Хуљење - Псовање

 

 

 

 

Један отац је имао јако ружну навику - да хули на Бога. А његов мали син је чуо на веронауци да онима који хуле на Бога јако смрди из уста. Међутим, шта је могао учинити мали дечак за свог оца, који је често прљао своја уста; и не само своја уста, већ и читаву кућу.

Малиша се досетио. Отац га је много волео, и сваки пут кад би дошао кући, или би пошао негде, љубио је своје дете. Но, једног дана малиша се измакао и није дозволио оцу да га пољуби.

- Немој ме љубити, оче! Твоја уста смрде...

- Како, сине?! - питао је отац изненађено.

- Ево, када хулиш на Бога, твоја уста смрде.

Отац се следио од детињег прекора.

Малиша је својим прекором помогао оцу да престане хулити, и да ослободи језик од болештине која указује на непобожност, а сведочи и о распусности онога ко робује овој ружној навици - хули на Бога.

 

Превела са грчког А.М.

 

 

 

 

[Одговори]

Много је оних који на псовање гледају као на вид искреног испољавања емоција (пражњења) и баш такво гледиште је највећи проблем јер је својеврсно оправдање за непристојност.
Тако да се борба против ове ружне навике може водити једино личним примером.

Comment by Јанакис (06/30/2013 10:00)

[Одговори]

*Јанакис
Уздржање би био добар почетак. Пост језиком и на јелу и на речима. А, као што бива са јелом, након поста, да се појединој храни и укус измени, тако је и са речима: постану опоре и жеља за њима јењава.

Comment by pricalica (07/01/2013 20:58)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме