Понедељак, Новембар 15, 2010
- Љубав -
- ЉУБАВ -
- Како се зовете, молим?
Човек за воланом изрече своје име.
- Шта сте по занимању? – упитао је лекар.
- Професор факултета.
- Професор факултета и таксиста?! Како? Зашто? Отишли сте с посла? Дали су вам отказ?
- Не. Радим још увек.
- Али, зашто онда...?! Није вам довољан новац који примате за ваш посао, па радите као таксиста и отимате хлеб другом?
- Не. Зарађујем му хлеб.
- Ма, како... ?!? Не разумем!
- Таксиста, чији је такси, разболео се ових дана и, да његова породица не остане гладна, у часовима кад немам предавања ја га одмењујем и односим му новац који зарадим.
- Господине професоре, одржали сте ми једно предивно предавање. Овог је часа ваш волан најбоља катедра.
Лекар му пружи новчаницу од 5.000 драхми, скине шешир у знак поштовања и поздрављајући га, оде, испуњеног срца и ума за свој позив.
Поновимо. Љубав је свеоткривајућа. Величанствена је. И доказано је да сви ми
свакодневно наилазимо на мноштво призива љубави.
Када би свако од нас, према својим могућностима, прилагодио себе за испуњење
заповести о љубави, учинили бисмо нашу земљу једним комадом раја. Штета је да
останемо сиромашни у делима љубави.
А како је наш лекар схватио поуку љубави, коју је добио од привременог
таксисте?
Да његов однос са болесницима треба да буде човечнији, топлији, однос не из
рачуна, већ искрен.
А како ми да јој се прилагодимо: за своју свакодневицу? Како?
Заиста, љубав је неограничена у облицима и пребогата у радосним изразима.
Сигурно је да вежбање у заповести љубави условљава да имамо уздигнуту антену за
примање сигнала оних којима је потребна помоћ. Условљава и саосећање.
Свакако да наше саучешће у проблемима других указује на духовну зрелост. Осим
тога, по љубави се познају деца Божија.
Да! Стваралачка љубав је извор радости.
Љубав на делу је израз друштвености. Само кротка и тиха љубав шири слаткоћу.
Непрестана љубав је лек против стреса. Саборна љубав је разлог среће.
Шта кажете? Није ли вредно труда рећи «да» на њен позив? Да јој се одазовемо?
Да будемо у њеној служби? Заиста, није ли вредно труда? Осим тога, љубав и
срећа су зависне једна од друге. Што више љубави дајемо, утолико наша срећа
расте. Онај ко воли, њему никад није досадно.
Љубав узвисује наш пут.
Љубав премоштава даљине.
Љубав превазилази потешкоће.
Љубав напаја надом.
Љубав нас избавља од замора и приговора. Љубав не сматра помоћ безумљем, већ
потребом која доприноси целовитости.
Зато увек рецимо «да» на њене позиве.
Слажете ли се?
Lepo!
Ovo je odgovor na jedan moj tekst!
Veoma poučno!
Hvala!
Samo ljubav prelazi sve granice. Veliki pozdrav, draga moja! :***
Јако леп текст..врло поучан.
"Kad bih sve jezike ljudske govorio i anđeoske, a ljubavi ne bih imao, bio bih mjed što ječi ili cimbal što zveči. Kad bih imao dar prorokovanja i znao sva otajstva i sve spoznanje; i kad bih imao svu vjeru da bih i gore premještao, a ljubavi ne bih imao - ništa sam! I kad bih razdao sav svoj imetak i kad bih predao tijelo svoje da se sažeže, a ljubavi ne bih imao - ništa mi ne bi koristilo. Ljubav je velikodušna, dobrostiva je ljubav, ne zavidi, ljubav se ne hvasta, ne nadima se; nije nepristojna, ne traži svoje, nije razdražljiva, ne pamti zlo; ne raduje se nepravdi, a raduje se istini; sve pokriva, sve vjeruje, svemu se nada, sve podnosi. Ljubav nikad ne prestaje. Prorokovanja? Uminut će. Jezici? Umuknut će. Spoznanje? Uminut će. Jer djelomično je naše spoznanje, i djelomično prorokovanje. (A kada dođe ono savršeno, uminut će ovo djelomično. Kad bijah nejače, govorah kao nejače, mišljah kao nejače, rasuđivah kao nejače. A kad postadoh zreo čovjek, odbacih ono nejačko. Doista, sada gledamo kroza zrcalo, u zagonetki, a tada - licem u lice! Sada spoznajem djelomično, a tada ću spoznati savršeno, kao što sam i spoznat! A sada: ostaju vjera, ufanje i ljubav - to troje - ali najveća je među njima ljubav.» (1 Korinćanima 13,1-13)
-----------------------------
Učiteljice,ne traži ovo da znam napamet, ali uspeh je i
znati gde tražiti.
Kada kažem da te punoooooooo
volim, i to je ljubav!
''U početku nikakav Eros nije postojao. Prvi ljudi bili su kompletni, okrugli, snažni i prkosni; imali su četiri ruke, četiri noge i glavu sa dva lica okrenuta jednog od drugog na suprotnu stranu.
I nisu bila dva roda, kao danas, nego tri: muški rođen od Sunca, ženski rođen od Zemlje, i muškoženski (androgini) rod, rođen od Meseca.
Taj rod po ucenju Pitagorovaca bio je "nebeska zemlja", tj. imao je u sebi i muškog i ženskog pola. Ali, ti prvi ljudi podigli su bunu na bogove, i upravo secanje na tu njihovu drskost živi u priči o džinovima Efijaltu i Otu. Kada se bogovi nisu mogli odbraniti od tih opasnih dvostrukih ljudskih bića, Div reši da svakoga čoveka kazni i da prepolovi: tako će biti slabiji i bogovima korisniji jer ce im se broj umnožiti, a od tako umnoženih ljudi dobivaće bogovi više časti i žrtava. Div ih raseče napola, kao sto se raseca voće radi sušenja, te su ličili na simbol, na onu prepolovljenu marku sto ju je prijatelj prijatelju davao na rastanku, da bi se prepoznali ako bi se oni ili njihovi potomci sastali nekada kojom prilikom. Zatim, naredi Apolonu da im lice okrene ka raseku, kako bi, posmatrajući svoj rasek bili smerniji. Tako rastavljene polovine čeznule su jedna za drugom, grlile su se i pripijale se jedna uz drugu, pune žudnje i nade da će srasti u celinu, i naposletku umirale su od gladi i nerada, jer odvojene jedna od druge nisu mogle nikakvog posla da se late.Tada se Div ipak smilovao i premestio im je stidne udove napred, a pre toga oni su stavljali svoje seme u zemlju i razmnožavali se kao cvčcci. Sada im je Divova milost i promena pomogla , te su mogli decu da rađaju jedno s drugim, da u grljenju zadovoljavaju svoje žudnje, i da ponovo idu na posao. Tako je postao Eros: žudeci da od dvoga napravi jedno, da od dva bića nastane spoj u jedno, on sastavlja polovine u prvobitnu celinu i tako uspostavlja staru prirodu. Svaki danađnji čovek ispunjen je dubokim osećanjem svoje nepotpunosti, i zato tako strasno žudi za jednim, jedinim srodnim bićem koje bi ga dopunilo, za svojom drugom polovinom koja mu pripada i kojoj on sam pripada.''
...
Platon "Gozba ili o ljubavi"
*зорица74
Добро нам дошла, Зорице! Драго ми је ако смо се нашле и текстови нам се подударили. Поздрав ти!***
*Мира куглоф
У ствари, можда је боље рећи да љубав границе и не познаје, ха? Велики поздрав и теби, Мирче!***
*woman.in.love.
Добродошлица и заљубљеној! Из истог разлога који наводиш текст је и постављен. Драго ми је да си ту. Поздрав!***
*Даца
А Драган Стојнић би рекао: "Ја то знам, ја то знам..." Љубим!***
*blackmoonlight
Добродошлицу и теби да пожелимо. Хвала за чланак из кога се много може сазнати о томе колико је људима недостајала Љубав, да би спознали Ко је Пут, Истина и Живот. Поздрав!***
au pricalice ovde citava revolucija u komentarima, necu odustati od svog principa jednostavnosti-sjajno :)
*гастросити
Само ако се има чега доброг научити, не смета. Једноставно или компликовано, само да је добру окренуто, зар не? Поздрав ти велики шаљем!***
jedini pravi - put ljubavi. vaskolike.
Prijatno!
Ovdje je sve već rečeno. Složiću se riječima samo nam je ljubav potrebna.
pozdrav
*мандрак
Још да нам и Бајага запева, хе, хе. Поздрав, приповедачу. ***