Езоп нам приповеда о једној мачки која је ушла у радионицу неког ковача. Тамо је наишла на лим који је мирисао на рибу. А она је толико волела рибу, да је халапљиво почела лизати лим. Међутим, лижући га, раскрварила је свој језик, а, пијући своју крв, мислила је да се храни својом омиљеном храном. Након неког времена, угинула је услед великог губитка крви.

Исто се догађа са грешним човеком. Ма колико му се осладио неки грех, он се храни својом властитом крвљу, уништава себе и разара свој живот. То говори и апостол Павле, кад каже: "Јер је плата за грех смрт".
(Рим.6,23)