Зец је био разочаран што је изгубио и почео је да се преиспитује. Схватио је да је поражен, јер је био превише самоуверен, немаран и слаб. Да није узео све здраво за готово, корњача га никад не би победила. Због тога ју је изазвао на још једну трку. Корњача се сложила.

 

Овога пута је зец истрчао целу стазу без стајања и први је прошао кроз циљ.

 

Корњача је остала далеко иза њега.

 

Које је наравоученије ове приче?

 

Хитри и доследни ће увек победити споре и одмерене.

 

Ако имате у фирми двоје људи: једног спорог, практичног и поузданог и другог брзог али такође поузданог у своме послу, брз и поуздан радник ће се сасвим извесно све више пењати мердевинама успеха, за разлику од спорог и практичног радника.

 

Добро је бити спор и одмерен, али је боље бити брз и поуздан.

 

Али прича се овде не завршава.