Среда, Децембар 02, 2009
Одговор или два?
На часу математике учитељица упита седмогодишњег Николу.
„Ако ти дам једну јабуку и још једну и још једну, колико ћеш имати јабука?“
Кратко размисливши, Никола самоуверено одговори: „Четири!“
Очекујући исправан одговор (три) учитељица се зачуди. Била је разочарана. „Можда дечак није добро чуо,“ помисли у себи. Стога она понови питање:
„Никола, слушај пажљиво. Ако ја теби дам једну јабуку и још једну и још једну, колико ћеш имати јабука?“
Никола примети разочарење на учитељицином лицу. Овога пута израчуна на прсте. Међутим, и поред тога, трагао је за одговором који би могао усрећити учитељицу. Та потрага није била за исправним одговором, него за оним који ће усрећити учитељицу. Најзад, нешто оклевајући, Никола одговори:
„Четири...“
Разочарење оста на учитељицином лицу. Ту се она присети да Никола воли јагоде. При том помисли да дечак можда није љубитељ јабука, па стога и не може да се усредсреди. Зато она, са нескривеним узбуђењем и светлуцањем у очима, упита:
„Ако ти дам једну јагоду и још једну и још једну, колико ћеш јагода имати?“
Видећи је срећну, Николица поново упосли прстиће. Овога пута није осећао никакав притисак, за разлику од учитељице која је силно желела да нови приступ донесе успех. Малишан, уз оклевајући осмејак, одговори:
“Три!“
Учитељицино лице озари победнички осмех. Њен приступ је уродио плодом. Дошло јој је да сама себи честита. Ипак, још једна ствар је остала да се уради. Поново га је упитала:
„Дакле, ако ти дам једну јабуку и још једну и још једну, колико ћеш јабука имати?“
Никола одговори без оклевања:
„Четири!“
Учитељица је била збуњена.
„Како, Никола, како?“ – упита га нешто повишеним гласом у коме се могла осетити љутина.
Никола јој тихим и бојажљивим гласићем одговори:
„Зато што већ имам једну јабуку у торби.“
Samo je jedna pričalica,druga nemože doći do reči..pozdrav..
:)
bravo !!! :) :*
*Јован с.с.
Трудимо се да колико-толико одржимо ниво, Јоване. Поздрављам те!***
Sto volim kad su ucenici pametniji od ucenika :)))
Jos kad je rec o matematici...
:***
*месечина
Јеси ли мислила рећи "учитеља", хе, хе? Или је ту присутно оно: хоће језик право!
Загрљај.***
Jao kako sam to uspela da napisem :)))))))
Desava se kad si u oblacima kao ja...
Grlim i ljubim draga :*
*месечина
Ја то исто радим, замисли, и дан данас, хе, хе. Чини се да смо из реда збрзалица, ако такав један постоји, а ако не - ништа страшно, основаћемо га. Јел тако? ******
Pricalice,
dopada mi se ideja :*
A i sigurna sam da ce nam se mnogi pridruziti :)
*месечина
Несумњиво! Има све да кипи од израза и фраза које ће они што читају морати то да раде с резервом и - обазриво, хе, хе.***
Ja mogu i knjigu da napisem koliko mi se puta desilo da pogresim :))
:*
Кад нешто питамо већ смо замислили одговор. Разочарани смо, чак и увредјени, ако сви не мисле као ми.
Не могу сви да исто мисле, и нисмо само ми у праву, ма колико нам се чинило да јесмо:)
Ha,ha, kako simpatična pričica. Divna je!!!
Сјајна причица!
Никад не знамо довољно о онима са којима разговарамо нити о њиховим погледима на свет и рачуницама.
Ово је заиста неочекивани расплет и једноставан начин да се објасни колико смо некада сигурни у своје или општеприхваћене (па макар биле и доказане) истине и вредности, па заборављамо да је сваки појединац свет за себе.
Слатко се насмејах.:-)
Pricalice sjajna si.
Kod tebe svasta toga mogu procitati, i nauciti.
Ali moram priznati da sam gresna, i da nekada, koliko god zelela, ne naucim.
Sta da se radi.
Ljubim te i pozdravljam :*
Ovo nema veze sa ovim simpatičnim đakom i njegovom učiteljicom, ali za dobrobit svih ljudi ja predlažem nešto što bi pomoglo
MINUS GORE, PLUS DOLE i eto znaka jednakosti, za razliku od I.Markovića koji predlaže minus i Gore i Dole.
*месечина
С једне стране писаћеш је (књигу) ти, а с друге ћу је ја допуњавати. Бићемо као А и Б група на часу, хе, хе.***
*АнаМ
Волим што је твој коментар писан у првом лицу, тако да се испод њега могу и ја потписати, јер смо истомислеће.***
*полууспаванка
Јесте, дивна је и постављена је да развлачи усне у осмех.***
*Ви
Увек се има понешто научити од сваког, али и поглед другог је понекад потребно позајмити. Тако свет постаје лепши, а наше знање веће.
Хвала за осмех остављен на блогу.***
*behappy
А коме се то не догађа, девојчице? Нема таквог човека. Једино је важно да с колена скидамо прашину, кад се догоди да се посклизнемо, зар не? ***
*несаница
Пошто је он тада спавао, пренето му је кад је уранкио, хе, хе. Поздравчић, ноћобдијко!***
*Даца
Примљено к знању, Дацо, и уврштено на дневни ред. Чека се изгласавање. Љубим!***
he, he, ja bih verovatno rekla nijednu - sve bih pojela. lai srećom, mi učismo sa štapićima i žetonima koji su nejestivi...
a dobro je znati da i različit pristup može uroditi plodom
Prijatno!
Uglovito. Najteže mi pada kada neko ne shvati moj pogled iz tupog ugla. haha
A ko će bolje znati od đaka prvaka koliko jabuka ima. Ne postoji ta matematika.
pozdrav
*домаћица
Идући Николином логиком верујем ти на реч, ха, ха. А чини се да приступ има своју вредност. Поздрав!***
*мандрак
Мени само преостаје да се надам да и ти, тајо, са твојим прваком учиш нову математику, хе, хе. А ако је видиш као и ја, онако с тупим блејањем од неразумевања, онда те разумем. Поздрав!***
Eh, te uciteljice! Kad bi samo malo vise bile deca, sve bi bilo lako i svako bi zasto imalo svoje zato!
:*
*Пинокио
А кад смо већ код учитељица да се подсетим како сам и сама хтела да будем једна таква, хе, хе!
Још кад видим моју кумицу онако паметну и захтевну... Не, није учитељицама ни учитељима лако. ****