Уторак, Јул 28, 2009
Мајчин ход
Једна млада мајка је управо закорачила на стазу живота.
- Да ли је ово дуг пут? – питала је.
Њен Путовођа јој је одговорио:
- И дуг и тежак. Остарићеш и пре него што стигнеш до његовог самог краја. Али упамти да ће последак бити бољи него почетак.
Но млада мајка је била тако радосна да није могла да поверује како би ишта могло бити лепше од ових година.
И тако се она играла са својом децом, берући им цвеће дуж стазе којом пролажаху и купајући их у бистрим брзацима. А кад би их сунце помиловало, она би узвикнула од милине:
- Ништа на свету не може бити лепше од овог!
Потом је дошла ноћ… и олуја… и на стазу се надви тама. Деца се почеше трести од страха и хладноће. Мајка их привуче себи и покри их својим плаштом.
Деца прозборише:
- Мајко, не бојимо се, јер си ти с нама. Ништа нас не може позледити!
Затим свану јутро. Пред њима се указало брдо и они, пењући се на њега, осетише умор. Али мајка их је једнако бодрила:
- Имајте стрпљења јер само што нисмо стигли.
И деца би наставила да се пењу. Кад достигоше висину, рекоше:
- Мајко, да није тебе било, не бисмо могли сами да се успнемо.
Када је навече прилегла, погледала је у звезде и помислила:
- Данашњи дан је бољи од претходног, јер су моја деца научила како да истрајношћу премосте препреку пред собом. Јуче сам им дала храброст. Данас, пак, снагу.
Следећег дана појавише се чудни облаци који помрачише земљу... облаци рата, мржње и злобе. Како деца обневидеше и почеше да посрћу, мајка им рече:
- Подигните очи! Гледајте у светлост!
Деца погледаше. И угледаше непролазну славу изнад облака која их изведе из таме.
Те ноћи мајка помисли:
- Ово је најбољи дан од свих до сада, јер моја деца познаше Бога!
Пролазили су дани, недеље, месеци и године. Мајка је остарила и мало се погнула у страну. Али њена су деца била висока и јака и корачала су смело.
Кад пут постаде тежак, они је подизаху на своје руке и ношаху, јер беше лака попут пера. Најзад, стигоше и до врха брега. Одатле су могли да виде сјајан пут и златна врата широм отворена.
Мајка рече:
- Стигла сам до краја свог пута и уистину разумех да је он бољи од почетка; јер моја деца могу сама да корачају, чему ће и своју децу научити.
На то јој деца одговорише:
- Ти ћеш, мајко, увек ићи поред нас, чак и када будеш иза ових врата.
Стајали су и гледали како их у миру напушта. Врата се за њом затворише. Деца рекоше:
- Не можемо је видети, али је она и даље са нама. Мајка, каква је наша, је далеко више од успомене. Њено живо присуство се осећа.
Мајка наша је увек уз нас. Она је шапат лишћа који нас прати док ходамо улицом; мирис оплемењивача у нашим свеже опраним чарапама; хладна рука на нашем челу кад се не осећамо добро. Она живи у нашем осмеху. Искристалисана је у свакој сузи коју испустимо.
Она је место са ког смо потекли... наш први дом. И мапа коју следимо са сваким нашим кораком.
Ovdje se stvarno nema sta dodati...nema nista ljepse od majcinstva...pozdrav
Biti na tvom blogu znači biti u
"životnoj školi."Sadržaji su takvi da nas uvek teraju na razmišljanje.
Bilo kakav komentar o ovoj majci je suvišan,jer dokazuje opravdanost uzvišene reči MAJKA.
Moj sin ima 17 god.
Kad je kuci i ja imam toliko, kad izadje iz kuce ja imam 170 dok se ne vrati.
Zaista je divno biti majka:)
samo da se osmehnem.
široko...
najšire...
i zahvalim Bogu što jesam...
majka.
i tebi što nas uvek nečemu lepom naučiš, oči otvoriš, pogled u pravom smeru uputiš...
Prijatno!**
pričalice, ti to sve tako namestiš da čovek nema ništa ni da doda ni da oduzme...
:)))))
*грлица
Рече мајка Т. и обе вас овом приликом поздрављам!***
*Даца
Сад ја ћутим и уживам у коментару коме немам шта додати. Машем!**
*каспер
Ето како је она то сликовито дочарала! Хвала, мајчице драга!**
*домаћица
Мени је драго да имам с киме то да поделим. А волим све оно што мами сузе на наше добро, на боље. Поучни примери су нам потребнији данас више него икад. Поздрав, драга!**
Slažem se da je materinstvo najuzvišeniji osjećaj. Ništa što bi se moglo porediti s tim.
Ali da se pohvalim da je biti roditelj, a otac sam dvjema kćerama neponovljiv osjećaj.
pozdrav i svako dobro svim majkama.
otac od ponosa
*Шуле
Јес` да си се расписао, али и да си се осмехнуо, како ти само умеш, мислим да бих знала где су ти мисли загледане, роде. Грли те причалица једна.
*јеленче
Види се ко се с киме дружи, хе, хе. Сад се и Име моје мило почело осмехивати. Али тако и треба, јер се сад она мисли шта ће и како ће се по том питању да предузме, јел тако? Нисмо ваљда још увек на почетку, као ономад, кад нам је Каспер слово о бебама држала, хе, хе...
Грлим!**
*мандрак
Нисам противна, приповедачу, али нимало и што рече ономад БонаДона: Требала би, причалице, и неки текст о очевима да поставиш, на шта ја одговорих потврдно, али је проблем што је њих тешко наћи. Сем да твоје преписујем код мене, ако смем, хе, хе. Па да буде баждарено, како и треба.
Поздрав оцу поноситом од срца!**
...kad je Mojsije doveo narod do Hanana, Jehova mu nije dozvolio ulazak jer udario je dva puta stapom da bi posla voda , prisustvo straha,jehova mu to nije oprostio i nije mu dao ulazak u Obecanu zemlju ali sa Isusom Navinom popeo se i vidio je ...
Majka strahuje u vrijeme puta-nastanka majke a onda su njeni putevi kao svjetljeci Grm i unutrasnji nijemi putokazi je vode oduzimajuci svaki strah i sumnju jer, jer je ona ,- Majka !!!
Moje cestitke, Pricalice i ovako da nam sto cesce,- pricas !!!
Faraon
*фараон
Знам ја, о, да, дао Бог, како си ти ову причу доживео, радости мила! Нарочито у ове дане, дане присећања и обележавања како Празника тако и спомена на Мајку вољену. Грли тебе твоја сестра пуно много.***