Обавезе

 
Мама и тата су гледали ТВ у тренутку када је мама рекла:
 
- Уморна сам, касно је, идем да спавам.
 
Отишла је до кухиње да направи сендвиче за сутра. Напунила је чинију са кокицама, испекла месо, проверила какво је стање са корнфлексом, ставила кашикице, шећер и шоље за кафу за наредно јутро. Затим је још мало распремила по кухињи, вратила бежични телефон на његово место и именик у ладицу у којој стоји. Залила је биљке, испразнила канту за смеће и окачила веш да се суши. Мало се истезала, па је затим кренула ка спаваћој соби. Зауставила се поред стола, написала поруку учитељици, оставила нешто пара за излет и подигла књигу која је запала иза стола. Написала је рођенданску честитку пријатељу, упаковала је у коверту и на њу написала поруку за цвећара који ће је носити. Затим је ставила поред ташне. Потом се умила, ставила разне козметичке препарате, опрала зубе и налакирала нокте...
 
Тата јој се обратио:
 
- Учинило ми се да сам чуо да идеш у кревет?
 
- Кренула сам - рекла је.
 
Затим је насула воду у чинију за пса, пустила мачку напоље, залила цвеће на прозору, уверила се да су сва врата закључана и светла погашена. Ушушкала је децу, однела њихов прљав веш до машине и попричала мало са њима. Коначно је ушла у спаваћу собу, наместила сат за буђење, извадила одећу коју ће обући сутра и додала још неке обавезе на листу обавеза за сутрашњи дан.
 
Тата је за то време угасио телевизор и изговорио:
 
- Идем у кревет.
 
И без размишљања је отишао у кревет.
 
 
Да ли примећујете нешто необично овде?
Питате се зашто жене живе дуже?
Зато што увек имају још обавеза које треба да заврше...
 
преузето са Творца града