Немојмо плакати
Један дечак се играо близу обале са својом малом барком, коју му је отац купио. Лагани ветрић је почео да вуче бродић према дубини мора. Малишан, видећи како нестаје његова лепа играчка, поче да плаче. Отац, који је био у близини, притрчао је да помогне детету. Шта је могао да учини? Почео је да гађа камењем барку. Малишан у том поче још јаче да плаче и да се препире са оцем.
- Немој, потопићеш је! - викао је.
Међутим, отац је знао шта ради. Бацао је каменчиће испред барке, како би је таласи донели до обале. Након поприличног броја набацаних каменчића барка се вратила.
Малиша је тад разумео оца.
Колико људи, деце Небеског Оца, не прихватају каменовање испред барке свога живота!
То каменовање представља патње, искушења, болести, смрт. И шта бива? Почиње
жаљење, плач детета. Кад би знали од почетка резултат не би плакали, не би
жалили. Зато спознајмо унапред да је ово и овакво каменовање послато с љубављу
Божијом.
http://www.grafamania.net/vector/vector_cliparts/41432-ships.html