Петак, Јул 17, 2009
Месечева соната
Ко није у свом животу доживео тренутке неслућеног бола? Ко није пожелео, бар једном, да одустане?
Постоји ли неко ко није осетио усамљеност, страшну усамљеност, коју често прати осећај потпуне изгубљености и безнађа?
Чак ни познате, богате, уважене личности нису тога поштеђене, те и оне знају за тренутке самоће и дубоког очаја.
Управо то се десило и једном од највеличанственијих композитора свих времена, Лудвигу Ван Бетовену, који је рођен 1770. године у Бону, Немачка, а умро у Бечу, Аустрија, 1827. године.
Бетовен је пролазио кроз један такав период туге и тоталног помрачења. Био је веома жалостан због смрти немачког принца, да је пао у депресију, јер је овај био његов добротвор и други отац.
Млади композитор је много пропатио због недостатка наклоности у детињству. Његов отац је био алколохичар који га је често физички злостављао; умро је на улици, од пића.
Мајка му је умрла млада. Његов рођени брат му никада није помогао ни у чему, а поврх свега тога његова болест се погоршавала. Наговештаји глувоће почели су да га узнемиравају, уједно га чинећи нервозним и раздражљивим.
Бетовен је могао да чује искључиво уз помоћ рога прислоњеног на уво. Са собом је увек носио блок како би људи могли да му пишу и комуницирају са њим. Међутим, они нису имали стрпљења за то, а он сам, пак - за читање са усана.
Приметивши да нема никог ко би му хтео помоћи Бетовен се повукао у себе те поче да избегава људе. Због тога га прозваше мизантропом. Захваљујући свим овим околностима, композитор паде у дубоку депресију. Чак је припремио и опоруку, говорећи како би било боље за њега да изврши самоубиство.
Али као што ниједно дете није од Бога заборављено, тако је и Бетовену пружена рука помоћи кроз младу и слепу жену, која је живела у истој кући у коју се и он преселио и која му је једне ноћи, вичући на уво, рекла:
- Дала бих све само да могу да видим месечину.
Бетовен је, слушајући је, био потресен до суза.
Најпосле, та он је могао да види!
Најпосле, могао је да компонује музику и записује је на папир!
Воља за животом се повратила у Бетовену и он је, вођен њоме, компоновао једно од најлепших музичких дела свих времена – Месечеву сонату (Mondscheinsonate).
У њеној главној теми мелодија покушава да опонаша лагане кораке људи, вероватно самог Бетовена и других, док носе сандук са немачким принцом у њему, његовим пријатељем, послодавцем и добротвором.
Загледан у сребром осветљено небо и присећајући се слепе девојке која се питала за разлоге глувоће њеног пријатеља, утонуо је у дубоку медитацију.
Неки музиколози кажу да би ноте, које се упорно понављају у главној теми првог става Сонате, могле да представљају речи „Warum? Warum?! (Зашто? Зашто?) или неку другу немачку реч сличног значења.
Годинама након овог свог периода туге, патње и бола уследила је беспримерна „Ода радости“ из његове „Девете симфоније“, Бетовенов магнум опус који је крунисао његово животно дело начинивши га величанственим композитором. Први сценски наступ у својој режији извео је 1824. године, када је већ био потпуно глув и кад није могао да чује аплаузе. Један од његових солиста га је пажљиво окренуо како би могао да види дворану препуну људи, који су изведбу одушевљено поздравили, уз аплаудирање и клицање те бацање шешира у вис.
Речено је да је „Ода радости“ израз благодарења животу и Богу Који није допустио да изврши самоубиство. А све захваљујући једној слепој девојци, која је побудила у њему жељу да опише, кроз музичке ноте, ноћ обасјану месечином: зраке месечине, које лелујају, нежно је уткао у предивну и прелепу мелодију.
Nikad me nije bolelo,
nikad ništa nisam izgubila, samo je sreća na mojim ramenima,
samo smeh u mom srcu...
nikad mi nije hladno,
vruće,
nisam gladna.
Nikad moje srce nije patilo zbog nepravde,
nikad u njega nisu zabili nož do drške.
Nikad nisam imala neprospavane noći
nikad nisam drhtala od nemoći
nikad se nisam molila
JA SAM ANDROID
ili bolje reci Terminator..:)
Uzeću to kao kompliment:)
dolazis iz buducnosti u metalnom telu da sredis Saru Konor ili koga vec..:)
SDamo se bojim da sam u budućnosti zaboravila neku spravicu, pa umesto da sredim Saru Konor, ona će mene, i pretvoriti me u slabića-čoveka:)
kad si vec stigla u ovo vreme,
prvo sto treba da uradis je da udjes u prvi nocni lokal i nekom maznes odecu, motor, shutgun i da kazes ono cuveno :
"I'll be back"!
Ne, ja nisam imitator:)
Odeća mi je kao kod kameneolona
vozim se rolerima
a oružje mi je u prstima
ne govorim,
streljam pogledima:)
uhh, nemoj pogledima...bice mnogo zrtava..:)
p.s.
a umes li da vozis rolere?...
bice malo nezgodno ako krenes tako i pocnes da streljas pogledima pa se odjednom ispruzis na asfaltu i ogulis kolena..:)
Opet cu ja (ko o cemu, baba o ustipcima) da pricam o srodnim dusama koje se nadopunjuju i zapravo cine jednu celinu. Ovo je bila jedna prosta nadogradnje, ja za tebe vidim, ti za mene cujes, ali opisana kao nadogradnja jedne duse na drugu. Znam ko ce se stopostotno sloziti sa mnom ! Moj drug Andjelko. Poz :D
neće biti nezgodno, nego smešno, svi se smeju kad neko padne.
Zamisli, podignem nos, pravim se važna, i fljus, opružim se:)
ha ha ha..na to sam i mislio...bas tako..:)
ajoojj sto bi to bilo smesno...a nemoj pogresno da me razumes, ne bih ja voleo da fljusnes, nego eto, zamisljam kako bi to izgledalo.Posle bi odma' mogla da napises post o tome..:)
Nego, ajd zamisli da si fljusnula sa tim rolerima pa napisi post...bas bih voleo da procitam kako bi to izgledalo u tvojoj viziji..:))
Sad?
Znaš, na jednom drugom sajtu su me optužili da pišem izmišljene priče:)
Ne radim to, ali, evo, probaću...sačekaj samo sekund:)
Okeej...za to vreme cu da metnem lonce za kafu...
Podici se iz pepela, velika ja stvar. Motiv. Pomoci drugome.
Genijalno.
Postoje ljudi koji vam izvade srce, i neko ko vam ga vrati na mesto.
Slazem se sa Casper...
Nekada nam malo treba da padnemo , ali isto tako malo i da poletimo...
Casper,
Treba biti oprezan pri toj operaciji( presadjivanja srca) neki put dokror umesto tvog kamenog srca stavi neko koje još jače krvari, pa za svaki slučaj i on proba da li si tanjiv:)))
Da je živ,bio bi opet na momente tužan jer bi shvatio koliko je GLUVIH kada je u
pitanju njegova muzika.
*белиочњак-анам
Свака вам част! Успели сте до те мере да ме збуните да нисам знала јесам ли ја промашила тему или ви пост, ха, ха... А баш ћу доћи да видим јел бар нешто од договореног и испуњено...
*полууспаванка
А мени баш и не. Е сад давно беше, не сећам се, хе, хе... али одавде бих рекла да је посреди, ипак, нешто друго...
Извини... ноћ је била дуга, ја добила задатак и испунила сам га постом АнаМ на ролерима:)
Ево исправићу се следећим коментаром...
*несаница
Истина, постоје људи који се проналазе у неким темама, размишљањима и томе слично. Међутим, како постоје примери надахнућа и у сусрету са онима који не деле ништа слично са нама, то се баш не бих могла у потпуности сложити. Јер је од свега пресудан поглед на срце и бубреге а то нико од људи не може да види, чак ни у себи самом. Поздрав, ноћобдијо.
*талас
Ко каже да је Бетовен био глув, рекла бих ја након свега. Бистро!
*Шуле
Шуле, обрати пажњу на другу заповест, хе, хе... Грлим!**
Бетовен...месечева соната... можда сам мало превише сентиментална данас... музика клизи...
Даровати неком очи, бар на трен, може само геније...
*каспер
Ја бих само додала: ако је Божија воља. Јер без Бога ми не можемо чинити ништа, каже Апостол. Поздрав.
*јеленче
Имееее!!!!!!!!!!!!! Баш је лепо видети те опет! Машеееем!!!!!**********
*Даца
Ма кад је он, у оно време, могао да пређе преко туђе неосетљивости, мислим да би данас то поднео још лакше. Али опет, шта знам... Љубим.
*анам
А ту си! А таман хтедох да одем, јер код мене почиње невреме. Лепо си то рекла за даривање очију. А доћи ћу после да видим шта је ко радио, сад морам да бегам. Поздрав!***
Kad vidiš,
misliš da je to obično.
Kad čuješ,
to ti je posve normalno.
Kad osećaš
čemu se čuditi.
Kad voliš
pa, to svi mogu!!
A ustvari
darove prirode
darove da čujemo,
vidimo, osećamo
ŽIVIMO PUNIM ŽIVOTOM
nemaju svi.
*сањарења
Песмом почели песмом (за сада) завршили. Баш фино!**
početak letnje nedelje uz mesec, muziku i lepu priču...
hvala draga, uživaću
Prijatno!**
*домаћица
Па да пријатнујемо свуда где год и кад год се сретнемо, зар не? Поздрав, мила.**
Mislim da nekima ni oči nisu dovoljne da vide svijet oko sebe.
Ovakvih umjetnika na svijetu malo je.
pozdrav
Sonatu znam, pricu kako je nastala nisam znala. A sad ta prica jos vise ulepsava sonatu.
Potpisala bih i sledeca dva komentara, da ne ponavljam.
talas
"Podici se iz pepela, velika ja stvar. Motiv. Pomoci drugome. Genijalno"
Daca
"Da je živ,bio bi opet na momente tužan jer bi shvatio koliko je GLUVIH kada je u
pitanju njegova muzika."
Pozdrav
*ди
Ја сам је случајно пронашла у енглеској варијанти на једној презентацији и некако је преведох јер ми је била дивна. Поздрав и теби!**