Понедељак, Јануар 19, 2009
Очинско стрпљење
(Patience and faith, слика са нет-а)
Један стари човек сеђаше у дворишту своје куће заједно са сином који управо заврши високе студије. Изненада, врана слете на зид. Отац упита сина: “Шта је оно?” Син одговори: “То је врана.”
Након извесног времена, отац упита поново: “Шта је оно?” Син одговори: “То је врана.”
Прође неколико минута а отац поново упита, трећи пут: “Шта је оно?” Син одговори: “Оче, управо сам ти рекао да је то врана.” Не прође дуго а отац опет упита: “Шта је оно?” Овога пута на синовљеву лицу могла се видети мала усплахиреност: “Оче, то је врана, врана!” Поново отац упита: “Шта је оно?” Овај пут син одговори грубим тоном: “Оче, нон-стоп питаш једно те исто, иако ти стално одговарам да је то врана. Зар ниси у стању разумети?”
Отац устаде и оде до собе. Убрзо се врати носећи своју стару свеску-дневник. Отварајући страницу, рече сину да прочита оно што је на тој страници записано. Син прочита:
“Данас је мој малени син седео са мном у нашем дворишту, кад долете врана. Синчић ме је двадесет и пет пута упитао: ‘Шта је оно?’, и двадесет и пет пута му одговорих, нимало изнервиран, да је то врана. Оно што осећах била је љубав према моме невиноме синчићу.”
Тада је отац објаснио сину разлику између очева и синовљева става: “Када си био малешан, поставио си ми ово питање двадесет и пет пута и нити једном нисам био изнервиран твојим питањима, већ ти упорно одговарах. А када сам ја теби данас поставио исто питање, али понављајући га само пет пута, ти си се изнервирао, љутнуо и био нестрпљив са мном.”
To je tako u najvećemo broju slučajeva. Roditelji detetu pružaju sve, skoro sve što poželi i uvek su tu za njega. Deca se često udalje od roditelja i izgube strpljenje za njih, još i ako sami imaju svoju porodicu :( Jbg, sve se vrti u krug :)
Slučaj kada se kćerka jada majci kako joj je teško pa joj kaže "ne znaš ti majko kako je teško dijete roditi". pozdrav
To je nekako postalo prirodno,i ja sama sam uglavnom strpljiva sa svojom djecom a kad su roditelji u pitanju drugacija sam.Sto kaze glumac nekako se sve vrti u krug.Ova prica mi govori i o ocinskoj ljubavi koju cesto umanjuju u odnosu na majcinsku ljubav.Postoje ocevi koji su svojoj djeci i vise nego i otac i majka.Skoro sam gledala jednu pricu na TV-u o porodici,ocu i majci koji imaju sina od 17 godina koji je paralizovan i o kome se samo otac brine,24 sata je uz njega,vodi ga u skolu,oblaci a za to vrijeme majka radi.Toliko me bila pogodila ta prica o ocu koji je sve svoje vrijeme posvetio iskljucivo sinu,o njegovoj pozrtvovanosti i naravno o ocinskom strpljenju
Strpljenjem roditeljima vraćamo strpljenje koje su oni imali s nama kad smo bili mali...ali često se toga ne setimo. Divna priča, pričalice, jedna od tvojih najpoučnijih. Rado bih je videla svuda gde se leče stari ljudi, kao podsetnik mladima da budu strpljiviji.
kad bi svi bili strpljivi kao što su neki roditelji...
gde bi nam bio kraj.
Prijatno!*
Prica me je jako rastuzila iz neobjasnjivog razloga.
Sto se pitanja tice mogu i 5 dana ponavljati isti odgovor iako mi sin ima vec 16 god. a Mrvica 9.
Није то исто, рекли би неки који траже изговор, а и ја понекад мислим да није, јер сви смо спремни да опростимо деци и да до бесвести понављамо неки покрет, реч или поступак, ако њих(или нас) то забавља, баш зато што знамо да они нешто не знају, да тек уче, а од старијих очекујемо да су такве ствари давно изучили.
Тако говори онај ко буквално схвата ову приповетку, а ако одемо мало дубље - могу само да додам: трпен-спасен! Увек било и биће.
*глумац
Добродошао, Глумац! Хвала за коментар. Јесте, такви смо као деца, а онакви као родитељи и све иде у круг, како кажеш. Како ми другима, тако деца нама. Добро је где стигне да се наплати, не ваља кад се зло носи са собом где не може да се исправи. Поздрав.
*мандрак72
Да, да веома познат случај, приповедачу, хе, хе. Поздрав.
*грлица
Иста сам, Птицо, као и ти. Валда као што и Ви пише: од старијих се очекује да знају, а од млађих да превише журе и да немају времена да одговарају на познато. И да, љубав не прави питање између оца и мајке, тамо где свако зна своје.
*сањарења56
Па ево, окачисмо је овде, па ако има интересаната, нека је понесу до неке такве установе. Што да не? Једна је директорка школе све ове и овакве приче почела да носи деци у школу и да их качи на зидне новине. Искуство је предивно, каже.
*домаћица
И да додамо: кад би сви били послушни, као нека деца. Зар не? Поздрав, драга!
*каспер
Па ти си осећајна жена и то је због тога, драга Каспер. Е сад питање је да ли син и Мрвица имају стрпљења за твоја питања?
*Ви
А ја могу да додам, драга Ви, да ми недостаје моје стрпљење и смирење које сам као дете имала, а сад никако да се сретнемо. Ех, да ми је...! Само мрва...
Pricalice, za sada da.
Oduvek sam pricala sa njima, slusala sve sto su imali da kazu, i navodila ih da kazu i ono sto bi precutali.
Ponekad mi sin kaze da malo smaram, ali sve jedno ja dodjem do odgovora:)))
Mislim da je ta veza sa dec om jako bitna u godinama u kojima su moja deca. Moramo imati strpljenja za njihove bubice.... i nadati se da ce nam se trud vratiti... kroz dobre ljude kad odrastu.
*каспер
То је лепо, заиста. Потрпити наше дечије бубице је умеће, рекла бих и благо сваком ко то може, јер то има итекако велику важност у одрастању детета. Драго ми је да је тако и нека би дао Бог да се твоје жеље остваре кроз израстање деце у добре људе, драга Каспер.
Takve priče imam na "Mudrom zidu", pa ih pacijenti posle prepisuju dok čekaju ili im odštampam..tako se lepa reč širi.
*сањарења56
Све лепше од лепшег! Смешим ти се, мила.