Субота, Јануар 03, 2009
Победа с ближњим!
(истинита прича)
Пре неколико година, у Сијетлу на Специјалним Олимпијским играма, девет такмичара, сви физички или ментално оболели, постављени су на стартну линију за почетак трке на 100 јарди. На звук пиштоља, све и један потрчаше – истина, не баш са црте – али са уживањем и жељом да истрче трку до краја и победе. Сви, такорећи, изузев једног дечака који се спотакнуо на стази, преврнувши се неколико пута, и који је почео да плаче.
Његов плач дође до ушију осталих осам такмичара. Они успорише и осврнуше се. И сви се окренуше и пођоше ка њему. Све и један! Једна девојчица, која је боловала од Дауновог синдрома, саже се к њему, пољуби га и рече:
- Ово ће помоћи да буде боље.
И њих деветоро, испреплетених руку, прођоше заједно кроз циљ.
Сви на стадиону устадоше и навијачка радост потраја неколико дугих минута. Људи који су томе присуствовали још увек препричавају ову причу.
Зашто?
Зато што сви ми, дубоко у себи, знамо једну ствар. Оно најважније у нашем животу није да будемо победници.
(слика са нет-а)
Далеко важније је да будемо ти који ће другима помоћи да победе, чак и ако ће то нас саме успорити или изменити наш смер кретања.
dobar dan, dobra dušo koja radost i lepe priče širiš ovim blogom.
pomoći onome ko je posustao, ima li lepšeg gesta?
Prijatno!*
*домаћице
Бог га добрим дао, драга Домаћице! Заиста су ове особе, којима је одузето од памети, којом ми обично лудујемо, далеко ближе љубави од нас који о њој толико мудрујемо, зар не?
Pricalice, apsolutno sam saglasna sa ovom pricom. Tako zivim, tako i svoje malisane ucim. I ne zalim ni jedan svoj korak u mestu ili nazad, ako to nekog kome je tesko pogura bar za korak napred.
I na moju srecu poznajem jos takvih ljudi.
@pričalica, sasvim si u pravu. najviše ljubavi sam srela u domu u kome je jedno dete obolelo od autizma. u njemu i vazduh ima drugačiji ukus!
Prijatno!*
*kasper
Увек је лепо чути о добрим људима. Поздрав вама који разумете Како треба!
*домаћица
Па да, тек кад се човек смањи и кад се сагне, онда и вреди имена којег носи - Човек!
Ti ljudi su znali vrednost solidarnosti, nešto što mnogi ne znaju...a pomoć drugome stvara izuzetnu radost, koja čini bogatim onog koji je pomogao.
Možemo biti istinski srećni samo i jedino ako su i drugi oko nas srećni. Jer i tuđe brige brinemo, tuđe muke pokušavamo da olakšamo.
Priča, kao i sve tvoje priče, nose pouke, naizgled jednostavne, primjenjive.
Često smo jedni drugima "vukovi", često smo izloženi "nemilosti" okoline, često su i ta dobrodušna djeca kojima je "od pameti oduzeto" izložena strašnoj nemilosti okoline, čak i otvorenom preziru. Ostavljanju i ko zna čemu još..
Nije neka pamet potrebna da pokažemo dušu, ispružimo ruku i pomognemo.
Biti najbolji, biti pobjednik u stvari ne znači ništa.
Zar nije važniji osjećaj zajedništva, pripadanja, otvorenog srca.
Svašta bih još nešto napisala Pričalice, ali znam..znam da znaš:)
Znaš li kad kažu da istoriju pišu pobjednici ili kad kažu pobjede se pamte.
Još jedna medalja na zidu koja kupi prašinu. OK lijepo je pobijediti, ali na koji način. Na ovaj način kada nikog ne favoriziraš, kad je uspjeh da svi trku završe. Onda pobjeda ima smisla. Pobjeda pružene ruke, bez suze i bola. Uvijek kažem "Nije važno pobijediti, važno je učestvovati". pozdrav
Uizvam da citam tvoje price.
jednostavne su,kao zivot.
I svoj smisao ne kriju iza bujice "ucenih" reci,vec u nekoliko recenica prelepe price osetimo svaku zivotnu istinu.
Ipak,moram ti reci..."ustadose" je prava rec,a ne ona druga koju si koristila...
Evo, kad god imam vremena da svratim na blog, jedno od najljepših mjesta koje mogu da posjetim je tu kod tebe draga pričalice... Svaka čast! I za priče i za slike :)
Da, lepo je drugima pomagati, mnogo bolje nego da tebi treba pomoć. Samo ljudi su nekad čudni, ispruženu ruku shvate kao pretnju... možda samo zato što su ljudi... ili zato što znaju da se ljubav ne kupuje... ničim...jednostavno ili postoji ili ne...
А шта је то победа него ли бити миран?
*сањарења56
Како се мени чини, што више гледам, да би били бољи треба нам одузети од памети. Ех...!
*донна
Сасвим смо се разумеле. Колико нам је мало потребно да будемо срећни... а кад смо сви срећни, нема губитника! Срећа, истина, радост, љубав крију се у једноставности.
*тужна
Док буде било прича, биће и писања, радости.
*мандрак72
Да, познато ми је, чак и видим како то у стварности изгледа и није да ми се свиђа, искрено. Но има Победа и победа, а има, како кажеш, и разлике међу њима. Поздрав!
*степскивук
А да знаш како ми је драго што си ми указао! Само да знаш! Јер ме поплашише ове похвале, а треба неко да мисли и на мене. Хвала ти велико што си ми рекао, да се и ја поправљам, јер то требам највише.
*луна
Недостајала си, приметило се. Драго ми је да си и даље са нама. И увек си слободна да бираш шта је по вољи, као и сви, као и ја, уосталом. Велики поздрав, Луна.
*анам
Е, зато не треба загледати ни коме се даје ни колико се даје, јер може да се окрене против тебе. Дај и не осврћи се, нити очекуј било шта заузврат. Само тако је добро уистину - добро. Поздрав, АнаМ.
*Зоран
Да, Зоки, бити у миру највећа је победа. Ех, да ми је...
Divna je ova zadnja recenica,naravno da je vaznije drugima pomoci,samo ljudi to danas sve vise zaboravljaju...zato si ti tu i tvoje prekrasne price da nas podsjetis na istinske vrijednosti
Дух заједништва јесте он што је свима потребно, иако људи на различите начине могу давати свој допринос заједништву. Слатко је кушати плодове таквог труда!
Има и Андрић једну мисао коју често у себи понављам, кад год наиђем на неко талентовано биће коме се дивим и коме могу да пружим подршку на било који начин, а та мисао гласи: " Ако не можете, не морате ни цветати ни давати плода - будите притка и помозите неком другом да се усправи и порасте."
Мислим да се та мисао савршено слаже са твојом дивном причом.
П. С.
И слажем се да победа има сласт тек кад је само коцкица у великом мозаику, кад пружа радост многима, а не само једној особи...
*Грлица
Никад није касно научити се бити користан. Ево и ја се учим, драга грлице, а не само да пискарам.
*Ви
Тако нас и Христос учи, да, ако нисмо кадри сами да умножавамо таланте, да их дамо трговцима. А ко су трговци него наши ближњи. Знали, не знали, ми Закон носимо у срцима нашим, а савест нас подсећа на њега, да не заборавимо.