Девојка и Дух
Ћутљивом
језику и замишљеном уму Ти се приближујеш, жениче душе моје, Душе Свесвети. Од
говорљивог језика се кријеш као лабуд од бурна језера. Као лабуд пливаш по
тишини срца мога, и чиниш га плодним.
Суседи моји, престаните с вашом земаљском мудрошћу. Мудрост се рађа а не ствара. Као што се Мудрост рађа у Богу, тако се она рађа и у земљи. Рођена мудрост ствара, но не ствара се.
Памећу ли се хвалите, хвалисавци! Шта је ваша памет до многопамћење? Па кад много памтите, како не запамтисте тренутке чудесног рађања мудрости у вама? Понекад вас чујем где говорите о великим мислима, што се код вас изненадно и без вашег труда роде. Ко их роди, многопаметни? Како се родише без оца, кад признајете, да им ви нисте родитељ?
Заиста вам кажем: отац им је Дух Свесвети, а мајка преостали девичански кутић душе ваше, у који Дух Свесвети још сме да уђе.
Тако се рађа свака мудрост и на небу и на земљи: од Девојке и Духа Свесветог. Над девичанством прве ипостаси залебдео је Дух Свесвети, те се родио Свечовек, Мудрост Божја.
Што је девичанство Оца на небу, то је девичанство Мајке на земљи. Што је дејство Духа Светог у небу, то је дејство Његово и у земљи. Што је рађање мудрости у небу, то је рађање мудрости и у земљи.
О душо моја, вечито изненађење моје! Гле, оно што се збило једном на небу и једном на земљи, има да се збуде и у теби. Мораш постати девојком, да би могла зачети Мудрост Божју. Девојком бити мораш, да би те Дух Божји замиловао. Сва чуда на небу и на земљи произашла су од Девојке и Духа.
Девојка рађа стваралачку мудрост. Распусна жена ствара јалово знање. Само Девојка може да види истину, а распусна жена може само да позна ствари.
Господе триипостасни, очисти огледало душе моје, и наднеси лице Твоје нада њ. Да би душа моја засјала славом Господара свога. Да би се пречудна историја неба и земље отпечатила у њој. Да би се испунила блеском као језеро моје, када сунце виси над њим у подне.
„Молитве на језеру“
Свети Николај Охридски и Жички
* * *
To a silent tongue and a contemplative mind You draw near, O All-Holy Spirit, bridegroom of my soul. You avoid a talkative tongue as a swan avoids a stormy lake. Like a swan you swim across the quiet of my heart and make it fruitful.
Desist from your wordly wisdom, my neighbors. Wisdom is begotten, not made. As Wisdom is begotten in God, so is it begotten on earth. Begotten wisdom creates, but is not created.
So, you braggarts brag about your intellect! What is your intellect except remembering many facts? And if you remember so much, how could you have forgotten the moments of the wondrous begetting of wisdom within you? Sometimes I hear you talking about great thoughts that were born to you unexpectedly without any effort. Who bore these thoughts to you, intellectuals? How were they begotten without a father, if you admit that you did not father them?
Truly I say to you: the father of these thoughts is the All-Holy Spirit, and their mother survives as the virgin corner of your soul, where the All-Holy Spirit still dares to enter.
Thus every wisdom in heaven and on earth is begotten of the Virgin and the All-Holy Spirit. The All-Holy Spirit hovered over the chastity of the first hypostasis, and the Ultimate Man, the Wisdom of God, was begotten.
What the chastity of the Father is in heaven, the virginity of the Mother is on earth. What the action of the Holy Spirit is in heaven, His action is on earth. What the begetting of wisdom is in heaven, the begetting of wisdom is on earth.
O my soul, my eternal surprise! What happened once in heaven and once on earth must happen to you. You must become a virgin, so that you can conceive the Wisdom of God. You must be a virgin, so that the Spirit of God may fall in love with you. All the miracles in heaven and on earth originate from the Virgin and the Spirit.
A virgin gives birth to creative wisdom. A wanton woman creates barren knowledge. Only a virgin can see truth, while a wanton woman can only recognize things.
O triune Lord, cleanse the vision of my soul, and bow down Your face over her, so that my soul may glisten with the glory of her Lord, so that the wondrous history of heaven and earth may be unsealed in her, so that she may be filled with glittering like my lake, when the sun hovers above it at noon.
by St. Nikolai of Ohrid and Zica