Владика Атанасије Ракита је, на једном предавању, окупљенима испричао следећу причу за коју је и сам, како рече, сазнао по чувењу.

Наиме, на Свету Гору дође неки западњак и поче се дивити духовном благу похрањеном у православним књигама. У једном тренутку примети с жалом:

- Каква би то туга била кад би све ове књиге изгореле у пожару! Какав би то губитак био!

А ту је био и један светогорски монах, који, чувши ово, примети смерно:

- Па и не би био неки трагичан губитак.

Ту западњак разрогачи очи од чуђења, па упита:

- Како не би...?!

- Лепо - појасни монах - јер је Православље једнако живо и данас као на самом почетку и све то записано живи опитно, тако да и кад би све књиге страдале у пожару ми бисмо опет могли то све да испишемо.

 

По чувењу је, за блог и причољупце, и причалица записала причу.