Жива вера
Владика Атанасије Ракита је, на једном предавању, окупљенима испричао следећу причу за коју је и сам, како рече, сазнао по чувењу.
Наиме, на Свету Гору дође неки западњак и поче се дивити духовном благу похрањеном у православним књигама. У једном тренутку примети с жалом:
- Каква би то туга била кад би све ове књиге изгореле у пожару! Какав би то губитак био!
А ту је био и један светогорски монах, који, чувши ово, примети смерно:
- Па и не би био неки трагичан губитак.
Ту западњак разрогачи очи од чуђења, па упита:
- Како не би...?!
- Лепо - појасни монах - јер је Православље једнако живо и данас као на самом почетку и све то записано живи опитно, тако да и кад би све књиге страдале у пожару ми бисмо опет могли то све да испишемо.
По чувењу је, за блог и причољупце, и причалица записала причу.