Све у причама бива

Твој осмех препун ведрине,
краде ме од силе мрака
мом лицу додаје румен
топлином сунчевог зрака.

О, волим то небо дивно
од којег поглед ти блиста! -
ту бригу с којом ме чуваш
да будем достојна, чиста.

Водиш ме стазом живота,
трње са ружа ми скидаш
на ране не гледаш своје
а моје пољупцем видаш.

Дрхтим у наручју твоме
ал` знам да пасти нећу,
јер с тобом јесен не познах
до вечну пролећну срећу.

И ћутим, ћутњом те скривам.
од оних што робе блага;
крепим се крепошћу твојом -
у њој је и моја снага.

А мис`о којом те љубим
од ноћи расуту склањам,
на недра привијам своја
и с тобом до јутра сањам.

 

Аутор: Јелена Јергић

 

 

 

Romantic guitar - The scent of love