Зрно части

Танаско Рајић

Танаско Рајић - Петар Раносовић (1858-1918)

 

 

 

Зрно части

 

Што год нам чините

заборавити нећемо

вратићемо

не колико будемо хтели

него колико будемо могли

 

Дужни остати нећемо

сачекајте уздарје

све ћемо дати без задршке

 

Изузев зрна части

то вам бацати нећемо

не би га ни препознали у гомили

не знате ви шта је то

цену нема

за продају није

 

Када бисте нам и то

окрњили

остао би само

рез туге неизрециве

 

 

 

 

 

Србијо, господарице

 

Сити

а гладни тебе

насрћу

 

Хтели би да им погача будеш

а они

да ломе

распарчавају

колико коме треба

 

У својој безумној доколици

тебе

сатиру

сагињу

 

Кривицу намећу

удељују тражење спаса

само од неба

 

О, могу ли те

незасити

прогутати целу

а да им залогај не запре

 

Слуте ли

да би се и они

у хаосу могли наћи

у предворју

отворених рака

под покровом презира

 

Знају ли

Господарице

да си у склоништу духа

кроз векове

као бедем сама

поносно опстајала

неуништива

 

 

 

 

 

Завет старог Призренца

 

Икону славску под пазухо

кандило запалите

 

Родослов деци у повојак

колевку тканицом прекријте

 

Дуката ниске понесите

јелеке пригрните

 

Пред полазак

троножац уз огњиште

прислоните

 

Кућна врата оставите

и прозорче отворено

ласта да улети

настани гнездо

сачува дом

 

Ја остајем

гробове да чувам

 

Упамтите

 

Родослов деци у повојак задените

а прозорче

разданак

нек чека

 

Милка Ђуретић

 

 

 

 

Молитва за Косово - Зага Жегарац