Дошла телевизијска екипа, из редакције школског програма, у једну сеоску забит, да сними како се код једног нашег сељака слави рођендан.

Сељак се намести пред камеру и почне причу:

- Устанем ти ја тако око пола пет изјутра, дрмнем једну-две ракијице и истерам овце на испашу. Док оне пасу, ја слистим још једно четири-пет, да почнем славље.

- Стоп! Стани! – улеће редитељ.

- Па јесте ли ви нормални?! Ово је школска емисија, треба децу да културно уздижемо. Уместо помињања ракије, ви лепо да кажете како читате књиге, причајте о култури. Хајде поново!

- Устанем ти ја тако око пола пет и прочитам књигу-две, па онда истерам овце на испашу. Док овце пасу, ја ти се лепо сит начитам, а онда, кад их вратим кући пред ручак, ја онако на брзака прелистам две-три књиге.

Уз ручак много волим да читам. Обично узмем неку дебљу књигу да могу после ручка да се лепо наспавам. А онда, кад сам устао, дошао ми је комшија Перо да ми честита рођендан и ми ту прочитамо једно три-четири књиге пре него што сиђемо у село. Увече се цело село скупило на прославу у библиотеци. Ту сви читамо и коментаришемо шта је ко прочитао.

Око десет сати обично библиотекарка прогласи фајронт јер смо прочитали све књиге.

Тада се сви преселимо код комшије Мике. Он има штампарију...