Врли нови свет
Коме се није свиђао свет какав је био, не брините, он ће сасвим да се сруши.
„У системима у којима има довољно енергије они не морају да буду репресивни и ригорозни. Сада, када је енергије све мање, поставља се питање како ће се социјални системи понашати и у земљама које се труде да буду савршеније по том питању. А још је веће питање: како ће се понашати и уклапати они који нису желели да буду део система који управља масом (или део масе која управља системом), и како ће појединац моћи да опстане и буде слободно мислеће и слободно економско биће. Најбољи пример тога јесте тренутно Италија (да пустимо Азију на тренутак). Људе само информишу са тв дизниленда: појавио се вирус, појавило се то и то и 99% посто становништва, као по команди, или се закључа у кућу, или улети у први супер-маркет и покупују шта им треба за изолацију. Ово се дешава и у Калифорнији, где још нико није ни прогласио епидемију али хистерија ради своје. У Тајланду, одмах други дан после појаве вируса у Кини, формирана је километарска колона пред тамошњом неком апотеком ради куповине брњице.
Дакле, са променом монетарног система иде и информативна промена и стога се овај моменат контроле дизниленда не сме сметнути с ума. Социјални проблем је жестоко угрожен у свом производном делу и сад је питање како ће се сва ова прича манифестовати и практиковати и на нивоу политичких слобода, елементарних људских слобода и економских (карбонска такса, дигитална такса... биће тих такси и тамо где их нисте очекивали и плаћаће их и они који мисле да неће морати већ да ће стално добијати). Они су већ смислили како ће то да иде а нас ће, с месеца у месец, да о томе извештавају. Ова маса ће бити постепено преваспитавана, навикаваће се да због планете - и да не плаче мала Грета - неке ствари треба мање да се троше, да се пази од вируса, од терориста, разних екстремиста – све док неко не одлучи да су неки народи не истребе или им се смањи број. Поента свега јесте да ће се у свакој од наредних фаза слободе, које се остављају појединцу за било шта (па и да се заштити од остатка друштва или заједнице), простор за њих бивати све мањи, могућности да се изађе са овог курса којим иде стадо све теже и ограченије. А да ли постоји алтернатива – сами размислите...“ (Космополитика)