Петак, Јул 17, 2015

Жива вера

 

 

Владика Атанасије Ракита је, на једном предавању, окупљенима испричао следећу причу за коју је и сам, како рече, сазнао по чувењу.

Наиме, на Свету Гору дође неки западњак и поче се дивити духовном благу похрањеном у православним књигама. У једном тренутку примети с жалом:

- Каква би то туга била кад би све ове књиге изгореле у пожару! Какав би то губитак био!

А ту је био и један светогорски монах, који, чувши ово, примети смерно:

- Па и не би био неки трагичан губитак.

Ту западњак разрогачи очи од чуђења, па упита:

- Како не би...?!

- Лепо - појасни монах - јер је Православље једнако живо и данас као на самом почетку и све то записано живи опитно, тако да и кад би све књиге страдале у пожару ми бисмо опет могли то све да испишемо.

 

По чувењу је, за блог и причољупце, и причалица записала причу.

 

[Одговори]

Поздрав за драго лице из равнице, поштована Причалице!
Твоје приче на оазе личе...
Мислим на оне баш твоје, што препознатљиве имају боје...

С поштовањем,

Comment by Баладашевић (07/17/2015 15:57)

[Одговори]

Поздрав и теби, комшо, из шљивика у којем одмарамо душу зеленилом и благословеним плодовима. Ту, међу дрвећем, занимам се између две игле, што је и разлог да оловка трпи. А имало би се свашта писати. Испод грања има и сања. Надамо се некој љуљи и клацки, бунару, а, док деца не пристигну, ту већ шетају куца и маца. Пре неко вече нас је наша куца упознала са још једним живуљком, кога је пут баш ту водио, па му је указала гостопримство тако што му је несебично понудила превоз, доневши га у устима. То, иначе ради одмалена, кад је и научила да дадиља мачиће и то ради и данас. Углавном, гост кога је с поносом куца понела да нас упозна био је ни мање - ни више већ господин јеж.
Као што видиш, прича наваздан, а колике ли тек чекају у реду.
Срдачан поздравко! :)

Comment by pricalica (07/17/2015 16:38)

[Одговори]

Та све сам замислио како је било. Код мене на салашу ударила оморина, све побегло у `ладовину па к`о време да је стало. Још да није дебелог `лада под ораЈом, где се љуљати човек може, па просто не знам како би. Ето, баш синош сам у пролазу, у једној башти слушао јежеве како "фркћу", па ми би мило. Можда су и неки род том твом госту. Морамо се договорити једаред да веште руке ухвате иглама неки делић равничарског лета, онако, мени за успомену...
Кроз сунцокрете и поља лубеница маше ти и поздравља комшија Твој!

Comment by Баладашевић (07/17/2015 16:49)

[Одговори]

Ми имадосмо ораЈ, али га морадосмо посећи због комшија, јер му је корење ишло под њи`ову кућу. Сад би био као твој - за љуљу. На комшијину кућу не би ни падала киша. :)
А кад смо код кише, код нас се спрема, а долази из твог краја. Питам се да ли и пада? Код нас се јавља само грмљавина засад.
А видећемо шта ће, Боже здравља, време донети, па можда и пронађем нешто равничарски инспиративно. То може лако да се деси, јер већ наиђох на нешто што севну и примакну идеју.
Моје мисли се окрећу за твојим сунцокретима и сад, кад предахнусмо од дахћања, те продихасмо, идем да и сама потражим парче лубенице за освежење.
Машем радосно, драги комшија!

Comment by pricalica (07/18/2015 19:26)

[Одговори]

А видиш, ја се опет понадах да са твоје стране стижу облаци, увек оданде дођу, али авај. Канда ми ни ноћас нема спавања, заиста не знам када сам спавао, или, колико дуго нисам спавао.
Кад узмогнем, ето мене предвече, да једемо лубендиње и да изумевамо свашта...
А да кажем још и ово, што се код мене дивани, а у вези са постом:
(јер вера ослаби, туго моја)
"ако не ваља поп, ваља молитва!"

успаван поздрав са салаша!

Comment by Баладашевић (07/18/2015 22:29)

[Одговори]

Пало је неколико капи свега. Пржење се наставља. О спавању боље да и не говорим. Почећемо личити на медведе, који, због врућине, не спавају лети, па преспавају зиму. :)
Радујем се сусретима и ишчекујем их. Јер са разумним је лако разговарати. У име изречене ти истине шаљем ти шарене поздраве по лептирима да те бар они расхладе. :)

Comment by pricalica (07/19/2015 13:29)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме