Четвртак, Децембар 08, 2011

Калеидоскоп

 

 

 

Дође једном младић код Старца да се посаветује:

- Оче, трудим се, али имам проблема са родитељима. У свему оном што се тиче мене и мојих жеља, мајка и отац имају различите ставове. Просто не знам којем родитељу да се приклоним, јер је немогуће да им обома удовољим. То ме раздире... Шта, оче, да радим?

Старац га саслуша помно, па узврати:

- А имају ли твоји родитељи добар брак? Слажу ли се?

- Истина, они се слажу и мислим да имају добар брак, али се често питам како то...

- Да... Дозволи да ти испричам једну причу. У једном граду отац и мајка наизменично чуваху сина. А у том месту, путем којим би пролазили идући ка школи или се из школе враћајући, свакога дана сретали су једног одрпанца. Можда дечак и не би тог човека прашњавог лица и одеће ни приметио да се путем није нешто чудно дешавало. Наиме, кад га је туда водила мајка, она би му увек говорила:
- Учи школу, да ти овај не буде пример!

 

 

 

Међутим, када га је пратио отац, он га је другачије саветовао:
- Сине, ма колике школе изучио, нека ти овај човек буде пример!
И дечак је, будући послушан, чинио како су му родитељи говорили. И није имао никакве сумње да их је требало послушати – обоје.

Младић, изненадивши се, понови:

- Обоје!?

- Да, обоје – потврди и Старац. – А ево и зашто: када је мајка ишла са сином, то је било већ прошло подне и она га је водила кући из школе, а одрпанац је тада седео на клупи, држећи и испијајући пиво. Са друге стране, отац је дечака пратио изјутра у школу, а у то време, путем који су пролазили, могли су да виде тог човека како вредно ради. Тако је мудри дечак њихове подељене погледе ставио у калеидоскоп својих мисли, уобличивши их у јединствену целину. Тиме не само да их је обоје испоштовао, већ ни од своје слободе није изгубио, а свој лични пут је дугиним бојама испунио. Исто онако како су се, будући различити, твоји родитељи у погледу брака пронашли и саставили.

Младић, сав усхићен, заблагодари Старцу на времену и причи и, покупивши разнобојне стаклиће погледа са којим је дошао, оде да и сам, у калеидоскопу својих мисли, пронађе за њих слику.

 

аутор: причалица

 

 

 

у.п.: Слике су рад белоруског сликара Леонида Афремова, који је имао јединствену технику цртања, при којој није користио четкицу већ нож.

[Одговори]

Svako bi trebalo da složi sopstveni kaleidoskop, a ne slepo da prati tuđe misli. :-)))

P.S.
Prelepe su slike.

Comment by razmisljanka (12/08/2011 19:33)

[Одговори]

Divan odabir slika uz pricu. Uvek, svoj pogled, treba sklopiti sam. Nisu to nikako novi delici, izmisljeni, samo su rasporedjeni onako kako odgovara svakom ponaosob. Kombinacija ima mnogo, zato ih treba strpljivo traziti...

Comment by merkur (12/08/2011 20:37)

[Одговори]

Predivno.
Ti si knjiga znanja i dobrote, ja sam ponosna i srecna sto te znam.

Comment by behappy (12/08/2011 20:52)

[Одговори]

Bilo bi zanimljivo da su se otac i majka smenjivali na nedelju dana vodeći dete u školu;))

Comment by anam (12/08/2011 22:09)

[Одговори]

Ni jedan roditelj nece reci svom detetu nesto sto mu nece pomoci u zivotu.
Deca su mali ljudi, imaju bubice i svaka rec roditelja je u odredjenim godinama neprijateljska, ali strpljivost roditelja i veliko srce na kraju izrode postenog coveka.

Comment by casper (12/08/2011 23:10)

[Одговори]

Prvo me zabljesnulo plavo cveće, pa reči...to samo ti možeš.

Comment by sanjarenja56 (12/09/2011 09:31)

[Одговори]

Nije danas ni deci lako. Treba slušati oca, majku, učitelja, drugove,društvo, državu.Znam da dete ne zna pojmove kao što su društvo i država ali se u njegovom odrastanju su i oni prisutni.Svima bi bilo lakše da država i društvo funkcionišu kako trba, da služe za primer, pa ni detetu ne bi bilo teško da se opredeli kom će se carstvu privoleti.

Comment by Daca (12/09/2011 16:34)

[Одговори]

*размишљанка
То није проблем ако нам је крајњи циљ исти. Јесте кад није. А слике су посебно биране - изгледају као живописан калеидоскоп. :)

Comment by pricalica (12/09/2011 16:37)

[Одговори]

*меркур
Да, баш из разлога што су слике рађене ножем, то је само надовезивање на причу, дајући овом оруђу сасвим нов смисао. Наше мисли су те које праве избор свему па и погледу и сликама које ћемо и на који начин приметити, уобличити.

Comment by pricalica (12/09/2011 16:40)

[Одговори]

*бихепи
Мислим да је то само избор о чему хоћу и нећу писати. Оно што је ружно и што не ваља, а има га још како, нажалост, томе не желим да се окрећем, или бар не док не нађем нешто како да то "поправи се". Љубим милу девојчицу! :)

Comment by pricalica (12/09/2011 16:43)

[Одговори]

*Анамче
Можда и би, али за неке лекције је довољно проћи једном. :)

Comment by pricalica (12/09/2011 16:44)

[Одговори]

*каспер
Није искључено да родитељ може и да погреши, али добра воља и нарав много значе и где чељад није бесна, како каже народна, ту ни кућа није тесна. Добар и искрен разговор лако превазилази проблеме, али је одмалена важно усмерити дете да у свему зна да раздвоји битно од небитног. Задржавање ружне мисли је нешто што треба избегавати по сваку цену јер шкоди здравом погледу.

Comment by pricalica (12/09/2011 16:49)

[Одговори]

*сањарења
Ред овога, па ред онога... за сваког понешто. :)

Comment by pricalica (12/09/2011 16:50)

[Одговори]

*Даца
Деца одлично знају. Кад моје кумче дође код мене и кад почне да ми прича о ономе о чему они деца разговарају, ја тачно видим да они знају, а при том знам да их томе нико у школи није учио. Како је говорио Старац Пајсије својим Грцима, да ако сами неће да се уче ономе што је грчко, научиће их Немци. Постоји једна виша школа, једно више знање, које долази невидљиво али делује видљиво, дао Бог. :)

Comment by pricalica (12/09/2011 16:53)

[Одговори]

Dogovorite se ljudi...nadjite reci, da ne bolite druge,i da ne budu tuzni...ako ne pricate istim jezikom,neka to bude pantomimom,ili slikom.Dajmo, jedni drugima malo vise vremena,saslusajmo ,sacekajmo?!
Ja tako govorim,al'eto,slabo me cuju,a znake koje pratim,niko ne razume,da slikam ne umem?

A,ove slike su predivne!

pozdrav draga pricalice!

Comment by lora1 (12/10/2011 12:20)

[Одговори]

Увек је боље слушати него говорити. Јер је у слушању више искрености неголи у говору. Поздрав и теби, драга Лора! :)

Comment by pricalica (12/10/2011 17:33)

Додај коментар