Наставак...
Глад, која им је морила стомаке, терала их је да се осврћу око себе у потрази за било каквом храном.
Првом се медведу, због нечега, њушка развуче у гримасу, која је требало
да представља осмех. Црпећи последњи атом снаге, он потрча ка стаблу,
које се, као шестаром забодено, налазило насред ливаде. Обузет
знатижељом да сазнам шта је то видео што други нису, ја га, без трунке
умора у себи, лако обиђох, те га сачеках под ободом шеширнате крошње. И
ту добих одговор: глад дуга колико и зимски сан нањушила је пчеле! Читав
рој малих радилица смењивао се пред улазом у кошницу: једне доносећи
нектар, друге полазећи да га скупљају. Једно равномерно зујање указивало
је на посвећеност послу, у којој је свака јединка била на висини свог
задатка. Али ова одлика их није красила само као радилице. Оног тренутка
кад је примећен медвед-напасник и оглашена узбуна, све и једна пчела
преобрази се у војника, спремног да сваког трена положи живот свој за
кошницу, краљицу и потомство. Задивљујући призор! Ипак, све беше узалуд.
Чак и поређане једна до друге нису се могле изједначити са медведовом
висином, нити наудити његовом телу, удобно скривеном под густим крзном.
Она једина небрањена тачка за могући напад био је његов нос, али далеко
од тога да су свој бес могле исказати на њему.
За пчеле, битка је унапред била изгубљена.
Покупивши
сласни плен, медвед се још ту, на месту крађе, задовољно поче гостити.
Трпао је мед у уста са обе шапе, а све са мишљу како би му ово могла
бити последња храна пред предстојећу битку. Али, премда је и био алав,
ипак није могао баш све да изједе. Истина, није ту много ни преостало,
али је одлучио да вишак понесе у табор.
Какав је само метеж
изазвало ово делење саћа на мрвице! Изби општа туча и хаос, где се није
видело ко преко кога гази. Чланови одбора се једва измакоше да не би и
сами упали у овај кркљанац. При том им се на лицу читао израз гађења
због призора недисциплине; нарочито код вука, који се ослањао на глад
као на савезника у борби. Па ипак, нико од њих четворо није смео да
упути ниједан знак протеста поводом догађаја, бојећи се да не буду
окривљени за стање у којем су се нашли. А да мука буде још и већа, једна
пчела, која је, судећи по држању, највероватније имала високу функцију у
палати меда, приступи овима и са гневом у гласу примети:
- Ако се не варам, ви сте овде главнокомандујући?!
- Да – потврђиваху ови невољно.
- Онда би требало да се стидите када предводите овакву банду напасника и лопова! - истресаше пчелица свој јед по њима.
Потом, пажљиво их осмотривши, додаде:
- Хм, кад боље размислим, немам се чега ради чудити! Довољно је само погледати ко их предводи! Брука сте и срамота!
Тим
речима, на које не би упућен ниједан приговор, пчела заврши своју
мисију и дигнутог чела одлети своме роју, ниједном се не осврнувши.
Ваљало би овде напоменути да се од придике само лисица постидела; на остало троје она се одбила као од зида.
- наставиће се -
аутор: причалица
у.п.: Слике су са нета.