Четвртак, Новембар 05, 2009

Просјакиња

 

 

Била је веома чест гост улица и свима добро позната. У својој старој и изношеној одећи, која је висила са ње због њене, не толико ситне, колико изгладнеле грађе, просила је од људи било какав посао, а уколико га не би било, онда се задовољавала и кором хлеба.

 

Постоје људи који се питају зашто Бог допушта да људи просе, али има и оних који одговор знају. Ови први се, унеколико, задовољавају својом осудом Бога, док други с вером у Њега хрле да се са просјацима сретну. Јер, истине ради, ни ови богати ни сиромашни се не могу једни без других спашавати.

 

Знао је то, у теорији, и Петар, ученик четвртог разреда основне школе, јер је то учио на часу веронауке. Па ипак, никако му није било јасно како то да од свих кућа ова просјакиња има највише посла баш у њиховој. И то би можда још некако и поднео, да га није, онако у пролазу, умела да оном својом рапавом и жуљевитом руком додирне по глави; чак и пред његовим другарима, који су је неретко знали исмејавати, гледајући на њу као на слушкињу.

 

Његовој мајци, која је била добра хришћанка, његово понашање није могло да промакне. Стога, кад год би га видела намргођеног због додира просјакиње, кротко би му прилазила, молећи га да не буде дрвеног срца, додајући:

 

- Шта би било да је у Пинокију остало дрвено срце? Он би занавек остао лутак у туђим рукама.

 

Овим и другим појашњењима, којих је мудра мајка имала за безмало сваку прилику и неприлику, успевала је да отера од њега те облаке смутње, којих у њеној близини као да није смело да буде. Затим би, као крилима ношен, одлазио на своја дечачка послушања, било да су се она односила на школу, кућу или игру. Све их је обављао у складу са својим могућностима, а на радост свих који су будно мотрили на његово одрастање.

 

Једино што су облаци, као вуци, кидисали на јагњад која би се с времена на време удаљила од стада и пастира.

 

На путу до школе Петар је са својим вршњацима пролазио поред куће у којој је становала просјакиња. Поприлично стара зграда којој је недостајала рука каквог вештог и умешног мајстора, налазила се покрај самог гробља, због чега је била повод многих разговора својственим дечијим маштањима. Још кад се настава одвијала у поподневним часовима, са трајањем до касног поднева и раног повечерја, деца би се често устављала у њеној близини, да из прикрајка мотре на просјакињу, за коју полако почеше да износе глас како је вештица која једе децу.

 

Премда се ова нова игра баш и није допала Петру, он се, скривајући се од мајке, прикључи овим несташлуцима, уздајући се да би му они могли помоћи да просјакињу, најзад, удаљи од њихове куће. Није желео да и даље на својој глави трпи њене руке, за које је говорио да су прљаве. А и ко зна да то можда није и истина – то да је вештица, јер је жена доста времена проводила на гробљу, носећи и размештајући свеће и цвеће. Његова је мајка добра домаћица која не излази превише из куће, да би знала оно што други знају и говоре. А кад говоре, ту мора да буде и истине; не могу деца да измисле овакве ствари тек онако, из чиста мира.

 

Тако је Петар убеђивао самог себе да чини праву ствар. И у договору са другарима, искрадоше се једне вечери те одоше до куће ове просјакиње да виде шта она ради кад град спава. Ех, кад би им се посрећило, мислио је Петар у себи, док је извиривао на њен прозор иза којег је догоревала свећа, па да може с поносом да стане пред своју мајку и стави јој до знања како их је све спасао од демонских сила. А како он има одличну оцену из веронауке, то он врло добро зна да је вештичарење завера против Бога.

 

Но док су се гурали у жељи да свако задовољи своју радозналост, неко од деце се спотаче преко нечије ноге, те паде на канту у близини прозора, која бучно тресну о под, што просјакињу прену те она изађе у двориште да види шта прави буку. Стигла је таман кад се дечак, који се спотакао, придигао и дао у бекство, остављајући на тлу Петра, кога је у паду оборио и коме не пође за руком да утекне. Просјакиња му приђе и збуњеног израза на лицу га упита:

 

- Петре, сине, шта је ово било...?!

 

Петар, који се сав тресао од страха али и беса покушавајући да јој се отме из руку које није могао да гледа, не могаше да се суздржи већ гласно изрази свој презир:

 

- Нисам ти ја никакав син, вештичаро! Пусти ме! Не можеш ми ништа! Јеси ли чула: ништа!...

 

Као да ју је струја ударила, тако су његове речи деловале на њу, те га брзо ослободи свог додира. А док је гледала с тугом како бежи од ње, она подиже руке и стојећи тако сама у ноћи, прекри очи и поче тужно да јеца и грца од бола који јој раздираше срце.

 

- наставиће се -

аутор: причалица

 

[Одговори]

Prijatna,pričalica,prijatno te pozdravljam.

Comment by Jovan s.s. (11/05/2009 17:31)

[Одговори]

*Јован с.с.
Хвала ти, добри наш Јово. Поздрављам и ја тебе, дакако.***

Comment by pricalica (11/05/2009 17:34)

[Одговори]

Pozdrav! :)))

Comment by malaino (11/05/2009 17:34)

[Одговори]

Odbijanja najvise bole :(
Cekam nastavak!
Pozdrav!
:*

Comment by behappy (11/05/2009 18:39)

[Одговори]

znači, jopet da čekam?
pa sobro, imam strpljenja kad mi se nešto dopadne
Prijatno!

Comment by domacica (11/05/2009 18:44)

[Одговори]

I ja hocu da procitam nastavak:)
Tuzno je kako su ljudi ponekad nepravedni...cak i kad su deca u pitanju...

Comment by mesecina (11/05/2009 18:58)

[Одговори]

*малаино
Поздрав и теби уз осмех!***

Comment by pricalica (11/05/2009 19:15)

[Одговори]

*behappy
Сутра, отприлике у ово време, ако Бог да, наставак следи. Поздрав!***

Comment by pricalica (11/05/2009 19:16)

[Одговори]

*домаћица
Само до сутра, надам се, кад долази крај. А тако ти је са мном, јер радим неколико ствари уједно, па кад шта стигне, хе, хе... Љубим!***

Comment by pricalica (11/05/2009 19:18)

[Одговори]

*месечина
Да, нарочито кад смо већ унесрећени, а друге несреће само траже изговор да нам се накаче приде и не бирају од кога ће да стигну. Поздрав до новог читања!***

Comment by pricalica (11/05/2009 19:20)

[Одговори]

Pricalice, ovo vise nije ni fer ni posteno.
Koliko puta ces jos da prekidas ovako dobre price????
Hoces da ti dodje duh malko da ti lupka nocas:)))))

Comment by casper (11/05/2009 19:21)

[Одговори]

*каспер
Ха, ха, ха... Па морам мало да вам држим пажњу. А мало је и подугачка. Дођи да те ижљубим, мило моје. Поздрав, народу драгом!****

Comment by pricalica (11/05/2009 19:28)

[Одговори]

Dace Bog da se jednom i izljubimo i stegnemo ruke:)
I da znas "narodnjakinja" se najvise i buni sto si prestala sa pisanjem.

Comment by casper (11/05/2009 19:30)

[Одговори]

*каспер
Па нисам престала, напротив. Само што пишем кад ми шта наиђе. Мада, и треба да ме рихта, да се не лењим. Код мене ништа није једноставно - све ја то искомпликујем, хе, хе... А да да Бог па да тако и буде, драга!***

Comment by pricalica (11/05/2009 19:37)

[Одговори]

daj nastavak , jedva cekam :)
pozdrav, Pricalice !

Comment by nastasja (11/05/2009 20:31)

[Одговори]

Uz tvoj naslov ja ti poklanjam svoja dva aforizma.

1.Pruži ruku prosjaku.On ne traži da se rukuješ sa njim.

2.Prosjaci vode računa o dostojanstvu svoje zemlje.
Sa ulica su se preselili pred vrata.

Comment by Daca (11/05/2009 20:53)

[Одговори]

Nastavak, nastavak, nastavak!!!

Comment by sanjarenja56 (11/05/2009 21:03)

[Одговори]

*настасја
Ће буде, драги немирко, хе, хе! Сврати сутра, да се читамо. Поздрав!***

Comment by pricalica (11/05/2009 22:28)

[Одговори]

*Даца
Хвала, Дацо. Драго ми је што поново налазиш инспирацију и дописујеш, уз старе, и своје нове афоризме. Грлим те!**

Comment by pricalica (11/05/2009 22:29)

[Одговори]

*сањарења
Има! Има! Има!***

Comment by pricalica (11/05/2009 22:31)

[Одговори]

Кад сам прочитала овај почетак, потражила сам у њему лане, али га нисам нашла па сам одлучила да чекам још мало.
Радује ме твој наговештај да ћеш нам данас поставити и наставак.
Прича је сасвим у твом стилу. Као што написах на Тргу, говориш о темама које су заборављене(или занемарене), али увек имајући у виду племенитост и правду, до којих ћемо доћи, сигурна сам, на крају.
А деца умеју да буду баш сурова,али само зато што су то научили од одраслих.:-(

Comment by Ви (11/06/2009 08:58)

[Одговори]

*Ви
Па рекох ти да нема сличности са сликом, а опет - није баш ни да нема. Само што та сличност није у ланету, хе, хе... А сад ћемо, дао Бог, да видимо шта нам крај спрема. Грлим!**

Comment by pricalica (11/06/2009 16:59)

[Одговори]

Neznanje je kumstvo opasno.
pozdrav

Comment by mandrak72 (11/06/2009 19:10)

[Одговори]

*мандрак
Богами јесте, још како. Поздрав, приповедачу!***

Comment by pricalica (11/06/2009 19:15)

[Одговори]

Nijedna žena ne voli kad joj kažeš da je veštica :)

Comment by poluuspavanka (11/06/2009 19:17)

[Одговори]

*полууспаванка
Па има их данас које се чак и диче тиме, само што ова није у том врзином колу.***

Comment by pricalica (11/06/2009 19:19)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме