Петак, Децембар 30, 2011
Глава дванаеста
Животиње су, на инсистирање краља и његове породице, остале, како би присуствовале најлепшем догађају у току године. Августовске кишне капи, тај велелепни призор, не само да су биле насушна потреба, већ и нешто много више. Оне су, такође, и сведоци тога да се време још није навршило и да све оно што треба да се збуде још није испуњено; са тиме је већина била упозната, али нико, па ни ја, довољно да зна са сигурношћу.
Наш тројац је наставио дружење. Задовољство због преокрета који се
догодио није сплашњавало. Тако се још једном на делу потврдило да се не
храни ум стомаком, већ стомак умом; јер где главе нису сите и на месту,
без њих се лако остаје.
На срећу то овде није био случај – овога
пута. Али је у прошлости било много таквих примера. А прошлост је увек
компас за будућност. И ако кажем како осећам да сам у неку руку и
поседник и део тог компаса - нека ми не буде замерено. Просто је
незамисливо раздвајати нас, будући да сам сведок свих праваца и скретања
током читаве историје. Међутим, људски ме је бунила сумња да ли тај
компас поседује и сова. Јер, неретко, изналазила је и пред друге
простирала све оно што је премашивало њену старост, али не онако
шаролико, већ у изворном, првобитном стању. Тако и сад, проводећи време
на овом месту, један наоко безазлен детаљ покрену точак, који унесе
призрак старог у време ново. Шта се десило? У једном тренутку приметих
сенку која за трен прекри сјај совиног погледа, уносећи у њега кратку
пометњу. Наиме, све животиње су се држале некако групно, да би се негде
са стране издвојиле змија, кукавица и вук, који се стадоше тајно
дошаптавати. Иако сам могао да чујем о чему причају и пренети то сови,
ипак, она ничим не показа да је томе рада. Али и лисица је, приметивши, и
сама осетила трнце узнемирености.
Но сова је мудро скренула причу на другу страну.
Лисица, приклањајући се разговору и скрећући поглед са „генерала у сенци“, рече:
- Сећам се...
Сећала се она, али још и више сам се сећао и ја!
- Када сам ти рекла да га и сама правиш, знај истину ти казах! Према потреби се наместе уста, па из њих излази каткад ледени северац или топли јужњак, те путнички источњак или њему супротан западњак. Он, ветар, нашим је мислима вајан. Стога је то највећа неписана књига-прича, коју сами собом исписујемо и у којој се огледамо: где смо били, где јесмо па и то куда идемо. И премда се чини да је он тај који доноси промене, истина је да смо ми узрок томе.
Седећи поред сове, лисица је с пажњом слушала. Видело се на њој да речи вага и да их срцем загледа. Биће да сам и сам тако чинио, јер сам знао да у мојој нарави није било да повређујем, због чега ме и јесте све што се десило пекло и нагризало. Сова је то још давно наслутила.
- Много пута до сада дешавало се нешто слично као ово овде са нама, мада, истина, у мањим размерама, с тим што је тих дешавања било и са добрим и са лошим завршетком. Ни овај наш није последњи – настави сова да приповеда. – Заправо, по обиму он би сасвим лако могао да претходи нечему што нам тек предстоји а о чему се више прича него што се зна.
- На шта мислиш...? – прекину је лија радознало...
Nadam se da sova krije veliku tajnu koja će brzo biti otkrivena:))
Pustimo nade, izdajem naredjenje da sve bude kako je planirano:))
Anamče
Želim ti dobre komšije, tj. da knjiga bude što pre objavljena, draga pricalice. :-)))
Moji čitači čekaju, Sara će rado ponovo da nastupi, dakle...
*размишљанка
Хвала, драга. Да да Бог, воља Његова да буде. Машем! :)
*сањарења
Сара нека не брине, причалица зна своје причољупце. :)
Али причалица још чека да се неко јави, само да знаш. Дакле, није до мене...
Konačno nađoh i tvoj blog.
Želim ti sve najbolje i uspeh tvoje knjige!
Tavita
Draga pricalice, ne znam da li se sjecas mene :)
Nekada sam dobijala postu od tebe na volimRusiju@hotmail.com cini mi se. Neko mi je bag-ovao nalog.
Molim te javi mi se na e mail taviten@gmail.com
kako bih ti dala novi e mail sa zeljom da ponovo primam tvoju postu.
Srdacno - Aleksandra
*нена58
Како коначно, Нено драга, кад си нас својим присуством обрадовала још неки дан? :)))
А хвала на лепим жељама. Све најлепше и теби жели причалица. :)
*Тавита
Па како Срну да заборавим, лепото! :) Драго ми је да си се јавила и разјаснила ово што се испречило између нас. Ево, летим, девојчице, радосно теби у загрљајче! Љубим пууунооооо! :))))