Субота, Октобар 03, 2009
Глава седма
Лисици је требало прилично времена да примети совин нестанак. Али чим
се то десило, у тренутку је осетила губитак, са свим пратећим
елементима бола, који је истом претворила у отровну стрелу мржње
испаљену ка мени. Није ми требало посебно цртати како бих разумео да то
значи да, кад већ нема ње, то ни моје друштво није пожељно – што никад
није ни било.
Но нисам се превише обазирао на њено негодовање.
Уосталом, ја сам сад био на задатку који није захтевао да нас двоје
пријатељујемо. Суштина нашег односа требала је да буде превентивног
карактера и то углавном кад нисмо морали да се гледамо очи у очи. То
значи да су се ти сусрети могли одвијати тек након што би лисица пала у
сан; једино тако сам јој се могао приближити, без бојазни да ће ме
отерати или на неки други начин изразити своје незадовољство.
Моје
тајно видарство састојало се у одувавању честица прашине, које би се
током дана залепиле на изранављена места. Потом бих јој ране опрао у
јутарњој роси и на њих бих наслагао претходно убрано лековито биље:
кантарион, боквицу и још неке траве. Тако превијена рана имала је за
циљ брже зарастање.
Што се, пак, лијиног личног залагања тиче –
сова је имала право. Она је у толикој мери била преокупирана својим
учешћем у ковању планова за освету, да је на реп скоро заборавила.
Мада, кад боље размислим о тим данима, не могу а да не мислим да га је
помало и свесно занемаривала, како би тиме додатно јачала своју
огорченост.
Као прва ставка у подухвату који им је предстојао,
на дневни ред је стављена тачка о изгласавању одбора који ће руководити
операцијом.
Да сам, као што нисам, имао и један прамен косе,
чини ми се да би се накострешио од језе која ме је подишла. У какво се
само легло зла лисица завукла!? И сова сама би се згранула да зна.
Поред лисице која је, као што рекох, постављена за министра рата - да
са тог места руководи целом операцијом - налазила се још и змија, као
њен главни заменик, кукавица, као главни обавештајац и вук, као
главнокомандујући над овом армадом гневних. Након изгласавања овог и
оваквог одбора, приступило се расправи о плану којим је требало
осветити краља.
- Моје је мишљење око за око! – без имало околишања, палацајући отровним језиком, свој предлог је изнела змија.
- И то, али и нанети материјалну штету! – повлађиваше јој вук.
-
Нисам противна – умеша се и кукавица – само се мислим сад нешто: како
би било добро да све то уредимо тако као да је за све крив неки други
човек. То би освету учинило још већом, а последице би донеле небројене
повољности у нашу корист, уз тако мало труда. Ха, шта кажете на то?!
Кад су предлози саслушани и кад је утврђена сагласност, лисица им се обрати:
- Сад нам само преостаје да донети план разрадимо до детаља...
Сваки
члан одбора се дубоко замисли над својом визијом освете, тек гримасом
изражавајући ужас који је жудео за ослобођењем. Прва која се пробуди из
кошмара, да би своју претњу објавила свету, била је змија.
- Ево мог плана: како је човек крив за погибију нашег краља, то значи да би освету требало извршити на њему лично!
- То би могао да буде превелик залогај за нас, што би довело до тога да
останемо кратких рукава. То исто можемо учинити и на мање захтеван, али
подједнако, ако не и бољи, начин, тако што би своју освету преусмерили
на оно што човек воли више од себе самог, а то је његова породица –
говорила је кукавица, познатија као „мајка, поштедите ме обавезе“.
- Али, заборављате најважнију чињеницу, због које би цео план могао да пропадне – изјави наједном вук.
Лисица, змија и кукавица се нађоше у чуду.
-
Нико од вас није мислио на лавицу и младог лавића. Зар не знате да је
лавица дужна да спаси живот човеку који јој је убио мужјака? Стога неко
мора да пази да се то не догоди – објашњавао је вук звани „храброст“,
додајући, - а тај неко предлажем да будем ја.
И овај предлог би потврђен уз сагласност свих чланова одбора.
- наставиће се -
п.с.: Све слике су искључиво са нета.
Zivotinjsko carstvo! Ovde svega ima...
Prica po mom merilu vrednosti....
Jedva cekam nastavak...
*каспер
Хвала на пажњи и стрпљењу и коментару који подстиче. Грлим!*****
I meni se dopada prica.
Casper i ja imamo slicne ukuse.
*рене1
Онда хвала и теби на коментару који свакако доприноси писању нових наставака.
Поздрав!***
Skoro da propustim priču:)))
*сањарења
Једном сам већ напоменула, али није згорег да поновим, како радна верзија има 13 глава. Мишљења сам да ће тако и остати, али никад се не зна... Поздрав!***
*АнаМ
Па кад само куваш, ха, ха... Мораш некад и да изађеш из те кухиње!***
...ja sam malo zaboravna, draga...naročito kad sam umorna
*сањарења
Ма нема везе и ја сам. Добро је да се подсетимо, јер се дуго чекало на наставке, а ко све да памти, зар не?
Грлим те да се одмориш.***
:) ја сам у кухињи само 20 минута, шта се скува за то време, скува:)))
*АнаМ
Јаој, како је она супер! Значи и ти волиш конзерве и куваш колико и ја, ха, ха...
Нисам љубитељ конзерви,
али знам милион јела која се праве брзински.
Ја то оправдавам тумачењем да се тако сачувају витамини:)))...
Прошло ми је то и код тестенине...:))))))
Slazem se sa Anam , posebno u vezi sa testeninama :)))
A sad odoh da trazim delove ovog tvog romana , pa da pocnem da citam ...:))
Odoh da kupim cokoladu! Ja sam cokoladoman:=)) Volim slatko!
Kad se životinje slože, čovek ga je "ugasio", što bi rekli klinci :)
*АнаМ
Ни ја! А видим да смо си врло сличне, хе, хе... Ја бих још најволела да не мора ни да се једе...****
*јеленче
Трио смо, значи, хе, хе... А што се читања тиче, надам се да ће ти бити пријатно. Машем, Име!***
*бокикојић
Тек сад! Ја сам мислила да си ти још јуче то урадио, хе, хе... Е то је и моја главна и најглавна посластица.***
*полууспаванка
Па видећемо на крају ко пише причу: ти, деца или ја, ха, ха... Поздрав!***