Уторак, Јануар 08, 2013
Како препознати православну икону Богородице?
Светогорска икона Умилење
Сликару Павлу И. који пита:
По чему се познаје православна икона Пресвете Богородице?
Приложио си ми уз писмо једну женску слику, која се у народу растура под именом
Свете Богородице. Слика представља једну младу, веселу жену, са испуштеном косом
преко рамена, са лицем дебелим, са уснама крмезовим, са хаљинама шареним. Без
детета на рукама. И сам си увидео, да је то неправославни лик Богомајке али
питаш: по чему ће човек лако познати православни лик њен?
Најбржи знак
распознавања православне иконе Богородичине јесу три звезде: једна над челом,
друга на десном рамену, а трећа на левом рамену. Те три звезде означавају
девственост Деве Марије пре порођаја, при порођају и по порођају.
Па
онда боје одела. Као правило, одело Богомајке слика се у три главне боје: у
златној, црвеној, и плавој. Доња хаљина је плава а горња црвена, обе проткане и
украшене златом. Златна боја означава бесмртност, црвена - славу и господство, а
плава - небеса. Што значи: обучена у бесмртну славу на небесима - она, негдашња
страдалница и слушкиња Господња на земљи.
Лице Свете Богородице на
православним иконама никад није пуно и округло но дугуљасто и осредње мршаво.
Очи велике и замишљене. Тиха сета, готова на утешан осмејак; сета због невоља у
свету, а осмејак због поуздања у Бога Утешитеља. Но и сета и осмех уздржани, и
све уздржано, све подвлашћено духу. То је лице победнице, која је преживела све
горчине бола и јада, те може помоћи онима који се боре са болом и јадом. Коса
јој је увек потпуно скривена. За лице Богородице никад се не каже, да је
природно лепо. Оно је такво, да отклања сваку помисао на телесност. Оно је
натприродне лепоте, која се не показује друкчије него кроз светост. Оно обраћа
мисли гледаоца на узвишену духовну стварност и красоту душе.
Глава
Богоматере благо је нагнута према младенцу Христу, кога она држи на прсима. Тај
благи наклон означава покорност вољи Божијој у свему, што је она некад и речима
исказала благовеснику Гаврилу говорећи: ево слушкиње Господње, нека ми буде по
ријечи твојој. Још означава признање већим од себе Онога, кога она држи на
рукама.
На православним иконама Богомати се сасвим ретко слика без
детета Исуса. А кад се слика сама, она се замишља од уметника као мати бола
испод крста, са рукама скрштеним и главом обореном, понекад још са символичним
мачевима управљеним на њено срце. Но, срце се никад не слика да се види.
Најчешћа је пак њена икона са Сином на руци. Она се и јавила у свету због Сина.
Њена мисија у свету била је у њеноме Сину. Да никад нико не гледа у њој жену, но
увек за увек мајку. Она представља најузвишеније, најчистије и најсветије
материнство од краја до краја времена. Она је Мати Господа нашега Исуса Христа,
али је она и наша мати, утешитељница и брза помоћница. - Нека би и теби она била
навек утеха и помоћ.
Владика Николај, Мисионарска писма
Прелепи манастир са чудотворним иконама, посебно руским.
Ово многи нису знали а сигурно су се бар једном запитали у чему је разлика, тако да сам сигурна да ће ти бити захвални (као и ја) што си поделила са нама ово писмо светог владике Николаја.
Хвала ти.:-)
Ovo su vidljivi znaci za koje znaju bolji poznavaoci naše vere.Može se postaviti pitanje i onog nevidljivog, osećanja dok čovek stoji pred tom IKONOM,tom najvećom svetinjom.
*трунсмоитрен
Мисионарска писма Владике Николаја дају одговоре на многа питања. Поред овога важно је да знамо и то да су анђели у православљу увек сликани обучени, никад голи.
Љубим! :)
*Даца
Можда је на ту тему најбоље читати Светог Јована Дамаскина, који је писао у одбрану икона.
Љубим! :)
Savršeno objašnjenje Vladike Nikolaja,čak i ovde se vidi blagost i čednost presvete Bogorodice, a podseti me da tu knjigu dugo nisam u ruke uzela, iako mi je nekda puno značila uteha koju sam nalazila u njegovim pismima verujućim.
Hvala ti!
То је, Нено, књига, коју сам читала, боље речено гутала, у даху. За почетнике у вери одлично штиво.
Богу хвала!