Уторак, Септембар 13, 2011
Зрно части
Танаско Рајић - Петар Раносовић (1858-1918)
Зрно части
Што год нам чините
заборавити нећемо
вратићемо
не колико будемо хтели
него колико будемо могли
Дужни остати нећемо
сачекајте уздарје
све ћемо дати без задршке
Изузев зрна части
то вам бацати нећемо
не би га ни препознали у гомили
не знате ви шта је то
цену нема
за продају није
Када бисте нам и то
окрњили
остао би само
рез туге неизрециве
Србијо, господарице
Сити
а гладни тебе
насрћу
Хтели би да им погача будеш
а они
да ломе
распарчавају
колико коме треба
У својој безумној доколици
тебе
сатиру
сагињу
Кривицу намећу
удељују тражење спаса
само од неба
О, могу ли те
незасити
прогутати целу
а да им залогај не запре
Слуте ли
да би се и они
у хаосу могли наћи
у предворју
отворених рака
под покровом презира
Знају ли
Господарице
да си у склоништу духа
кроз векове
као бедем сама
поносно опстајала
неуништива
Завет старог Призренца
Икону славску под пазухо
кандило запалите
Родослов деци у повојак
колевку тканицом прекријте
Дуката ниске понесите
јелеке пригрните
Пред полазак
троножац уз огњиште
прислоните
Кућна врата оставите
и прозорче отворено
ласта да улети
настани гнездо
сачува дом
Ја остајем
гробове да чувам
Упамтите
Родослов деци у повојак задените
а прозорче
разданак
нек чека
Милка Ђуретић
Молитва за Косово - Зага Жегарац
Slušala sam mpre 3 dana mladu crnogorsku pesnikinju kojoj je Milena Jovović predala zaveštanje, kako recituje svoju pesmu o Kosovu. Zanemie je i veliki Dobrica Erić.
mediterraneo
srbi su najhrabriji narod a braneći svoju zemlju u stanju su svi da izginu .šteta je što političke kvazi elite u srbiji vekovima pa i dan danas muče i upropaštavaju svoj plemeniti narod.
mediterraneo
eh kad bi ustao hajduk veljko...j... bi im m.... m...... - što bi veljko znao da kaže.od veljka je i karađorđe zazirao.
*медитеранео
Ево једне песме као одговор на твој коментар, Медитеранео:
СРПСКА СЛОГА
Србин има једну мисо
У срце му Бог уписо:
Да он сваком добра жели,
Да сироту не уцвели,
Да дарује ко му тражи,
И бол свачиј да ублажи.
Само Србин нема слоге,
Отуда му беде многе.
Србин има прошлост славну
Има веру православну,
Има језик - бисер сјајни,
Има песму - ђердан бајни,
Има памет - да царује,
и вештину - да војује.
Само Србин нема слоге,
Отуда му беде многе.
Србин има бистро око
И брзину као соко,
Што науми учиниће,
Што погреши поправиће,
Свуда стиже, све постиже,
Нико Богу није ближе.
Само Србин нема слоге,
Отуда му беде многе.
Ал` кад Србин стекне слогу,
Милији ће бити Богу
И мајке ће у даљини,
У Индији и у Кини,
Својој деци говорити:
- Желите ли срећни бити
На Србе се угледајте
Српском слогом заблистајте!
Монах Тадија
у.п.: А могу ли да замолим да не потенцирамо ове голишаве речи, јер овај блог заиста читају деца. Љубим молећиво!:)
"И данас, кад дође до последњег боја,
Неозарен старог ореола сјајем,
Ја ћу дати живот, отаџбино моја,
Знајући шта дајем, и зашто га дајем."
*woman.in.love.
Као одговор на твоје стихове Милана Ракића:
БРАНИЋУ СРБИЈУ И КАД БУДЕМ МРТВА
И кад умрем ја ћу ногом опет стати
да стојим к'о храбра и висока стена
поглед ће вечно границу да прати
ни гроб ми неће рећи да ме нема.
Изникнућу свуда где се миче цвеће
где ваздуха има и где нема, тамо
за све ћу бити и за шта се не зна
и за оно кол'ко можемо да знамо.
Стражар ћу бити сурови и страшни
туђин и лопов да се стално плаши
јер Србин не може да се зове робом
Србија то су сви векови наши.
Чуваћу границу српске земље моје
опрост за грумен нећу дати ником.
Моје ће руке хлеб сваком да нуде
ал' Србију никад то је све што имам!
Ни огњишта гробља ни дедове моје
због њих ће погача и отров да буде.
И кад умрем ја ћу ногом опет стати
да стојим к'о храбра и висока стена
поглед ће вечно границу да прати
ни гроб ми неће рећи да ме нема.
Песникиња, Љиљана Жикић-Карађорђевић погинула је 1. априла 1999. у Пећи као србски добровољац. Успомену на Љиљану чувају шесторо њене деце
( У листу Свет од 26. априла 1999. објављена је ова њена песма, речи родољубља, ''Бранићу Србију и када будем мртва..'')
Управо тако...чак и тада, земљу нашу!
*woman.in .love.
Наравно, и гробови, кости наших предака, сведоци су ко је свој на своме!