Уторак, Јул 07, 2009
Јовањдан

Чудо Деснице Светог Јована Крститеља
Московљанин Владимир Иванович Мастјуков, који се пуних пет година кретао помоћу штака, чудом Светог Јована Крститеља задобио је исцјељење у Храму Христа Спаситеља у Москви и проходао послије поклоњења Светој десници највећег рођеног од жене, јавио је из Москве Радио-Светигори сабрат Цетињског манастира јеромонах Петар (Драгојловић).
„Да би чудо било веће, вијест о томе је преко скоро читаве насловне стране донио прокомунистички лист „Комсомољскаја правда“, каже отац Петар који се налази у пратњи ове велике Светиње на њеном путу по православној Русији.

Десница Светог Јована Претече
Према његовим ријечима, овај дневни лист под насловом „Десница Светог Јована Крститеља творила чудеса“ преноси причу о Владимиру Ивановичу Мастјукову, пензионеру који је више од пет година ходао помоћу штака, јер је, како је сам изјавио овом листу, „оболио од лошег живота“. Њега су у Храм Христа Спаситеља 8. јуна довели рођаци и послије прочитане молитве над Десницом Светог Јована, када су кренули да му помогну да изађе из Храма, Мастјуков је узвикнуо: „Пустите ме, ја ћу сам ићи“. Он свједочи да су му се у том тренутку у ногама појавиле лакоћа и сила, да је истог тренутка почео нормално да хода.
О овом догађају пише и један од најугледнијих дневних листова у Енглеској „Дејли телеграф“, казао је Радио-Светигори монах Павле (Кондић) који се налази на студијском боравку у Оксфорду. Наиме, овај лист је објавио чланак свог дописника из Москве Адријана Блуфилда под насловом „Чудо руке Светог Јована Крститеља“. У чланку се говори о боравку Претечине Деснице у Москви и наводе два примјера њеног чудотворења.
„Дејли телеграф“ пише да се Владимир Мастјуков, који је прије пет година због ударца изгубио контролу над ногама, поклонио овој Светињи и тренутак послије цјеливања одбацио своје штаке и изашао из Храма Христа Спаситеља. „Осјећао сам велику лакоћу у цијелом свом тијелу, хвала Богу“, преноси „Дејли телеграф“ Мастјуковљеве ријечи.
Лист у истом чланку пише да је Вадим Марушенко из града Омска у Сибиру дошао да се поклони Претечиној Десници. „Не могу исказати ријечима усхићење када сам је видио и цјеливао. Ја само знам да ће ми тегобни живот од сада бити много лакши“, преноси лист његове ријечи. Лист такође пише о километарским редовима пред највећим православним храмом на свијету који не јењавају већ шест дана, од доласка Свете Деснице из Цетињског манастира у Москву. „Да је овај чланак објављен у каквим црквеним новинама“, каже отац Павле, „овдје у Енглеској не би завредио толику нашу пажњу“.
Молитвама Светог Јована Крститеља Господе Исусе Христе помилуј нас и спаси.
Амин.
Srecan praznik onima koji slave.
Pricalice pozdrav.
PS: Klikni na moj link pa na prvu sliku klikni.
Pricalice, kod mene se ovaj praznik zove Ivandan, pletemo Ivanovo cvece, pravimo vencice i tako...
Svima koji slave srecan praznik!
a gde to 'kod tebe' duše...?
Pa ovde, na ostrvu...:))))
čvrsta i iskrena vera čuda u zbilju pretvara.
Prijatno!**
*каспер
Знам, Каспер, али како је реч о Јовану то и Јовањдан. А сигурна сам да је венчић прелеп, јер су га мале руке позлатиле. Машем!**
*белиочњак
На том острву се очас посла погуби, чини се, хе, хе... Ајмо сад заједно, док нам је Каспер ту, да нас води.
*каспер
А и протеже се оно, чини се, довден чак, хе, хе. Па лепо, има ту свакојаких прилаза и оаза...
*домаћица
Ех да је само зрно вере, да да Бог, па да се верује како треба. Но нешто се добива, нешто се задобија временом, учећи, па ето радости за сваког. Ваљда ћу и ја једном поверовати како треба. Поздрав!**
Drago mi je ako se ostrvo proteze do svih vas.
To je divno ostrvo, oaza mira, osmeha, lepog raspolozenja i divnih izazova.
To je mesto koje zelim za sebe, ali i za sve dobre ljude.
*каспер
Гласам за изазове, хе, хе. Али да их прате све друге наведене карактеристике.
Још једно драгоцено сведочанство о томе како и овај и онај свет припадају верујућима ...а благо онима који су ову руку видели и целивали...и још у Храму Христа Спаситеља...!
Велика је то радост!
Čuda su moguća. Život je čudo. Kolika je sreća naša velika možemo znati ako znamo koliko je velik svemir (a vrlo malo znamo), i ako znamo da za našeg znanja još uvijek ne znamo ima li drugog života u njemu.
Dar života koji imamo je veliko čudo.
pozdrav
*мандрак
Па кад знање није то које открива већ вера. Вером испитујемо свет око себе и у себи. Поздрав!**