Петак, Април 26, 2013
Шешир мој (1)
Хтела сам, док сам на годишњем - а код мене су годишњи увек радни, само што тада радим углавном нешто за своју душу - да се опробам у изради капа и шешира. Нисам смела гласно то никоме да признам, док се не створи повољна клима за то. И, слава Богу, најпре направих капу.
А потом и шешир.
Али прича са шеширом је занимљива. Њега сам скинула с игала синоћ. Кад га је мој девојчурак видео, одмах га је ставио на главу без намере да га скида. Да бих је приволела, направих погодбу са њом. Наиме, питала ме је, нешто пре тога, да јој направим једну мајичицу за лето. Рекох јој да нисам заинтересована. То је, иначе, наша стандардна игра, која углавном заврши на њену воденицу. Али сад, да бих јој скинула шешир, рекох јој:
- Продај шешир по тој и тој цени и биће блуза.
- Је л` тако? - севну она окицама и скочи из фотеље, пружајући руку. - Значи, договорено?
- Договорено.
Данас око подне имала је две муштерије за шешир и, шта да кажем: идем да тражим мустру за блузу. Биће ово дуго лето.
Pravi porodični biznis!
Pratite tržišne trendove vrlo uspešno. :)
Neka vam je
U ZDRAVLJE!!!
Neverovatno!
Ne znam sta je lepse!
A leto neka bude i dalje tako kreativno razigrano :)
Pozdrav!
*костабедник
У неку руку јесте породично, али да не буде забуне - девојчурком зовем девојку у продавници. :)
Хвала ти! :)
*меркур
За сада обећава - видећемо. Идеја је увек, само да буде и реализације, дао Бог.
Поздрав! :)
*трунсмоитрен
Сад експериментишемо с летњим, дао Бог, да бисмо се обучили до сезоне зимских. :)