У славу песника Милана Ракића
У оним таласима одушевљења који су захватили Србију пред бој са Турцима само је
један песник био тужан – Милан Ракић. Војска га није хтела јер је имао неку
физичку фалинку. Зар он да пропусти бојеве на Косову? Никада! Нашао је Војина
Поповића – Војводу Вука и дословно рекао:
„Ако ме не примиш у твој
комитски одред, мени живот више не треба!“
Када је војска била на
Газиместану, један млади официр говорио је стихове Милана Ракића: „Силни
оклопници, без мане и страха...“
Официр из комитског одреда трчи према
команданту и рапортира: „Господине пуковниче, песник Милан Ракић, чије стихове
говори овај млади официр налази се у одреду!“ Милан Ракић од силног узбуђења не
може ни да коракне. Зато се чује нова команда: „Одред три корака назад, осим
војника Милана Ракића!“ Затим, још једна команда: „Три пута ура за песника
Милана Ракића!“
Док се орио Газиместан, Ракићу су текле сузе...
Ово су, Србине , били твоји преци. А где си ти?
Антоније Ђурић
КОСОВО III
Не може Агарен
и одступник
да брани твој род.
Нити ће паликућа од пожара да спасава.
Из ропства мисирског
неће те извести рука фараона.
Лажни избавитељ пречицом
води до новог ропства и Вавилона.
(1986)
Миодраг Павловић