Петак, Април 15, 2016

Писац и разбојник

 

 

У аду, где у мукама грешне душе ишчекују Страшни суд, нашли су се у суседству писац и разбојник.

Писац је целог свог живота писао књиге, није био размажен, није крао, није убијао. Судбину која му је запала није очекивао и био је у великој недоумици зашто је настањен поред лопова и разбојника.

Обојица су седела у гвозденим котловима, до појаса потопљени у сумпор и катран. Под њима су демони распиривали огањ; код писца је пламен био мањи, код разбојника много већи. Али сумпор је у оба казана кипео од мехурова.

У вечности време нема никакву важност, али писац ипак примети да је пламен испод разбојника почео мало-помало да се смањује. Ту он издигну свој врат и спази да ватра под њим све више јача.

И заропта писац:

- Зашто се то дешава?

У том му се јави анђео и рече:

- Чујем да желиш знати због чега се ватра под твојим комшијом смањује а твоја расте. Сада ћу ти објаснити због чега је твоја патња већа.

Лопов је згрешио много у животу, начинивши силна злодела. Међутим, његова родбина се труди да исправи његова сагрешења. А ти си много већи грешник. Бог те је наградио талентом како би код људи будио добра и лепа осећања, а ти си својим књигама развраћао срца младих распаљујући у њима само страсти.

 

Причу са бугарског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.

 

 

[Одговори]

Da, znala sam da je najolje biti razbojnik ...drugi odrade posao za tebe ...:)

Comment by Aneta (04/15/2016 19:43)

[Одговори]

Мислиш - тако је просто? :-)

Comment by pricalica (04/15/2016 19:54)

[Одговори]

Ma ne, učinilo mi se veoma praktično! :))

Comment by Aneta (04/15/2016 22:22)

[Одговори]

Анета
Насмејала ме је твоја примедба - баш! :)
Да, из неког угла може се тако учинити, али ме је мисао у тренутку, из неког, разлога, вратила на сцену из филма "Острво" где јуродиви монах "краде" игуману чизме. :)
Углавном, суштина је у разлици између духовног и материјалног. Писац може да мисли да не краде и не убија...

Comment by pricalica (04/15/2016 22:29)

[Одговори]

Prica je veoma poucna. Ali, dolazimo odmah do pitanja, sta ako "rodbina" ne odradi svoje?

Comment by sanjallica (04/16/2016 00:36)

[Одговори]

сањалица
Да, то је питање вредно размишљања. Али ако бисмо узели у обзир да је разбојник чак и убио, остаје важно питање: да ли је перо убојитије од мача? Јер је речено да се не бојимо оног ко може убити тело и више ништа од тога, већ оног који нам може убити и тело и душу.
Срдачан поздрав!

Comment by pricalica (04/16/2016 00:50)

[Одговори]

Hm...:))
Pisac može da misli, dok razbojnik uopšte ne misli ... a ti mi počinješ ličiti na Berđajeva ;)
Naime, problem sa mišljenjem je taj da je onaj koji ništa ne misli praktično budala (dakle razbojnik), a onaj koji previše misli - pogubljen, što bih pripisala i uvaženom B.ili N. ;)
Da ne bi bio budala sa jedne ili pogubljen sa druge strane čovek treba da misli umereno, a onda neće biti vatre! Ili će ona biti konstantna? :))

Comment by Aneta (04/16/2016 02:20)

[Одговори]

Девојке, ја бих да, опет будем практичан и реалиста. Обоје су кажњени, зар не!? У кључалом су котлу. Злочин из страсти и злочин из похлепе није исто, али је злочин.
Дали је рингла на шестици или на тројци, мени је у овој причи све једно! Дугме је укључено код обојице:))) Чак мислим, писац је у предности: брже ће сокончати. Али сад питање: има ли брзине у вечности, (брзина је време и пређеми пут, док опет у вечности времена нема) пут ко зна какав је. Питања се довезују у недоглед, где се и најјачи практичар може упетљати у мрежу филосовије. А, опет је све лепота.:))) Лепота приче! Поздрав свима!

Comment by Лаки (04/16/2016 08:43)

[Одговори]

@Laki :)
Ja se sa tobom u potpunosti slažem. Jedino mi je sporno prethodno pitanje vezano za pisca. Naime, svako je odgovoran za ono što piše (kaže). A može li se biti odgovoran za ono što neko (želi da) shvati?
Pridružujem se pozdravima! :)

Comment by Aneta (04/16/2016 09:06)

[Одговори]

Анета, знаш шта овде није спорно? И ти и Причалица сте надрљале:))) Ја се увек ограђујем од писања па ме неследује котао у којем је писац. Чак ни онај други!? Нисам ни разбојник. Уствари, ја сам нико и ништа.:)))Колико и то зна да буде добро у животу, каже нам прича.
Можда ћу бити задужен да радим око дугмића, јер ми је професија струја.:)))
Позрав и теби, и .... желим лепо суботње, сунчано јутро са кафицом, наравно.

На твоје питање одговарам, само мало да промозгам.;)

Comment by Лаки (04/16/2016 10:15)

[Одговори]

Pricalica,

Mozda jeste pero ubojitije od mača, jer možda je aš taj razbojnik čitao knjigu punu agresije, ubistva, razbojništva, itd., i možda je zato i odlučio da bude razbojnik, da bi bio glavna uloga. A postoji i druga strana priče, a to je da je razbojnik počinio odredjeno krivično delo, u redu, počinio je, ali posle 3 dana svi su to zaboravili. A knjiga, knjiga se konstantno čita i ko zna koliko njih je krenulo na krivi put zbog nekih reči. Ovo je tema u kojoj ima puno različitih odgovora ako se slažete.

Aneta,

Sa Vama se potpuno slažem, nekad naše misli su pogubnije od bilo kog našeg počinjenog dela. Onaj koji ne misli, nema ni osećaj zavisti, koji je takodje, ako se slažete, vrlo poguban za naš život. Inaće, nekako mislim da je ta "vatra" u priči konstantna i sve se mislim da koliko god je vatra velika, u našim glavama je koliko će nas ona "opeći".

Laki,

Upravo sam to i razmišljala, oboje su u istom kotlu, oboje se krckaju, sad ako je sa jedne strane vatra veća, sa druge manja, to ne znači puno, jer je slična temperatura, čak možda i ista, samo što mi u našim glavama preuveličavamo stvari. Razbojnik možda ne razmišlja toliko ili ne razmišlja uopšte, zato mislim da je njemu svejedno koliko će se "krčkati" u kotlu. I nadovezala bih se i na Vaš poslednji komentar (ja sve pažljivo volim da pročitam), niko od nas nije niko i ništa, svi smo došli sa razlogom na ovaj svet i svako od nas ima svoju misiju, e sad, neki od nas su otkrili koja je njihova misija, a neki nisu, a neki ni ne rade ono što bi želeli jer nemaju svoje ja, prosto, svi smo individue za sebe i to je lepota priče, jer postoji balans, jer bi bilo apsolutno dosadno da smo svi isti.
Srdačan pozdrav svima. :)

Comment by sanjallica (04/16/2016 13:07)

[Одговори]

Hvala @Laki :)
Tvoje se želje brzo ostvaruju. Provedoh lepo sunčano jutro na kafi u Gospodskoj ulici (Zemun), pa da si bio negde u blnizini mogao si nam se i pridružiti. ;)
Što se tiče vatre nema ni tebi izvlačenja ... kako si ti to lepo osmislio .… :))))
A meni je lakše kada sa pricalicom delim sudbinu. :)
Toplo pozdravljam. Sa tobom je zanimljivo! ;)
PS
Kako je krenulo, plašim se da će tu jedino pisac nastradati. :))

Comment by Aneta (04/16/2016 14:04)

[Одговори]

@sanjalice :)
U pravo vremena si se pojavila, ti dopunjavaš izgubljenu maštu moje Nikolete. :))
.."jer možda je baš taj razbojnik čitao knjigu" onog pisca ...?
Aha, sta veliš na to? ;)
Moraću razraditi ovakav zaplet, pa se javljam :)

Comment by Aneta (04/16/2016 14:10)

[Одговори]

@pricalice,
Gde si nestala? :)

Comment by Aneta (04/16/2016 14:12)

[Одговори]

Aneta,

Drago mi je zbog toga, iako sam od juče ovde, i nikad nisam pisala blogove, nekako sam se odmah uklopila (ili bar ja tako osećam), a i volim da maštam i pišem, možda je moje pisanje dnevnika (da, ima nas koji još uvek pišemo dnevnik) doprinelo da se uklopim i maštam zajedno sa vama. Razradi taj zaplet, jer veruj mi, vrlo je moguć.
Kao recimo, zaplet iz "50 nijanse sive" za kojim su svi poludeli a ja nisam mogla da pročitam ni knjigu do kraja koliko vulgarnosti u njoj ima. Ali se ispostavilo da je mnogo ljudi sa "takvim" sklonostima "zahvaljujući" knjizi. Tako je i razbojnik možda pomislio da je novi Zoro! :)
Najlepši topli pozdrav šaljem. :)

Comment by sanjallica (04/16/2016 14:21)

[Одговори]

Анета, ја сам увек близу тебе само треба да пређем Пупинов мост. Познавао сам некада баш добро Годсподску улицу и све оне у близини. Некада давно, Мадленијанум је био "сцена два" Народног позоришта Београд, ја сам у њему нешто радуцкао. Ван сцене, али одговоран за сцену у неким елементима. У паузама сам проводио време на кеју, у Венецији и никад заборављеној, Земунској пијаци.
Што се кафе тиче, неволим експресо, још ону .... три у један, већ стару класику; мала црнка из џезве па још у кућној радиности. :)))

Доћи ће Причалица, немој бринути јер и она има суботња доколичарења. Тако она ради; убаци нас у машину и ми таман помислимо да смо нашли одговор, или чак да одговора нема, кад ево Причалице са кратким и јасним решењем, па се запитамо, како тај одговор невидесму а ту је иза само једног ћошка.

Comment by Лаки (04/16/2016 15:51)

[Одговори]

Поздрав Сањалице и ако си прави сањар овде можеш наћи најнежнији јастук на којем можеш сањати своје снове.

Ух, за ово ми негине онај котлић са дугметом на шестици. :)))

Comment by Лаки (04/16/2016 15:56)

[Одговори]

@ sanjallica

Hm?
Ne bude knjige u ljudima određene sklonosti, već ljudi biraju knjige prema svojim sklonostima. Ljudi pokazuju svoje sklonosti i reaguju po principu "sličan se sličnom raduje" ...
Knjige nisu opasne, opasne mogu biti samo naše sklonosti i naši izbori, jer mi inače živimo u okruženju potencijalnih opasnosti pa ih ili biramo ili izbegavamo.
Nisam sklona nekvalitetnoj literaturi niti takvim ljudima.

Comment by Aneta (04/16/2016 16:04)

[Одговори]

Анета, немојмо се заваравати. И добра и лоша књига могу у човеку пробудити најпрљавије "тајне". Немој рећи да ти се то ни једном није десило. Наравно и даље тврдим да за то није крив писац, већ сам склоп наше тајне и њене нити из које је саткана.

Одох ја да закувам ручак. Ви сте сви вероватно и ручали. ;)

Comment by Лаки (04/16/2016 16:45)

[Одговори]

Анета
Алиса по обичају касни, али стиже на чај код шеширџије. :)
Како то разбојник не мисли? А видиш и ту је цака: обојица мисле и мислима се наслађују, али каквим мислима се дадоше у власт, питање је?
Те наше мисли су јако важне, јер је наш рат заправо са њима!
Лоша литература утицаће на наше мисли, а ми треба да очувамо мисли чистима. Зато је тешко молити се, јер нас нападају прљаве помисли и мисли, што туђе, што наше.

Сви сте се сложили, ако се не варам, да је свеједно да ли је ватра мала или велика. Ја се не слажем из више разлога. Како овде ватра симболизује мучење, то нам је свима познато да није исто кад те боли зуб, глава, уво, бубрег итд. премда је бол свима својствена. То значи да и болова има разних, а самим тим и заслуга у паклу има разних. Пример ове двојице недвосмислено говори у прилог томе.
Иначе, једна прича коју написах има доста сличности са овом:
http://www.свеупричамабива.срб/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5/%D1%81%D0%B2%D0%B5-%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%B1%D0%B8%D0%B2%D0%B0/%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B8%D1%85-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%B8-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0/

Анета, нисам разумела твоје питање: може ли неко бити одговоран за оно што жели да схвати?!? А да појасниш?

Сањалице, одличне примедбе, лепо је читати те. :)

Лаки, потрефио си суштину: код Анете већ поменух руског писца који је за свој дар говорио да је благослов и проклетство. Он је био од ретких који је писао не марећи и не гордећи се тиме, већ се преко тог дара обраћао Дародавцу. Он је једино тако поимао свој дар.
То је оно о чему причалица мисли.

И да, доколичарење ме задржало. :)

Поздрав за весело друштво вилозофа. :)

Comment by pricalica (04/16/2016 18:30)

[Одговори]

Napisala sam da onaj što piše ne može biti odgovoran za ono sto čitaoci shvataju po svojoj želji.
Da bi ispravno shvatio sagovornika, čovek bi morao biti emotivno distanciran od svega ... a to je u mnogo slučaja veoma teško. Bez neophodne distance postalo bi se žrtva pisca koji možda i ne može da shvati da je odavno provaljen ... već u prvom delu svoje knjige. ;)

Comment by Aneta (04/16/2016 20:18)

[Одговори]

@ Laki
Ne protivrečim ti, samo bih proširila misao na to da je izbor knjiga kao i izbor misli isto što i izbor hrane. Loša hrana truje!
Ako se ne odabiru loše knjige, onda nema opasnosti. To sam mislila, Laki.
Izbor je veoma važan! :)

Comment by Aneta (04/16/2016 20:25)

[Одговори]

Анета
Човек је дужан да се каје и за своје добро и зло, јер није савршен. :)
Тако и кад се деси да неком помогне, он треба да има на уму и оне којима је одмогао, а којих је некад далеко више.

А да ли је нечије дело вредно, показаће огањ. :)

Comment by pricalica (04/16/2016 20:41)

[Одговори]

@pricalica

...a ako se rukovodimo pozitivnim mislima, dobrim delima i Božjim zapovestima ... da li smo se onda dužni kajati? :)

PS
ali dobro si mi rekla, imaću na umu. ;)

Comment by Aneta (04/16/2016 21:37)

[Одговори]

Aneta,

Priznajem da često biram knjige prema svojim sklonostima, ali ne uvek, nekad poslušam savet, nekad preporuku drugarice, a nekad dobijem poklon, tako da nisu sve knjige izabrane od nas. Jedno dobro pitanje bi bilo, kakve su osobe koje pišu odredjene knjige koje su prevulgarne?
Da li je svako okruženje opasno ili postoji i bezopasno okruženje gde možemo na trenutak da se opustimo?
Nisam ni ja sklona nekvalitetnoj literaturi, zato neke knjige ne mogu ni da čitam.

Pricalice,

Divna je priča koju si nam podelila, veoma poučna. Slična ovoj a ipak različita. Sudija je odredio kaznu za svakog lopova ono što ga najviše boli. Jednom je udario na ego, drugom na telo, tačno znajući kome koja kazna treba. Možda zato u kotliću i gori više vatra kod pisca, njegov ego je možda raspirio tu vatru.

Comment by sanjallica (04/16/2016 21:38)

[Одговори]

Hvala Pricalice, drago mi je što ti se svidjaju moje primedbe. Pišem ono što mislim.

Laki, a šta je sa nama koji spavamo bez jastuka (ozbiljna sam, ne spavam na jastuku)? :)

Comment by sanjallica (04/16/2016 21:44)

[Одговори]

...Рекао бих да већ горим!
ПС.Зато је Чехов неупоредив и несводив.
Поздрав Јелена!

Comment by prepoznavanje (04/17/2016 13:29)

[Одговори]

Анета
Да, јер нисмо савршени, рекох. Чак и кад чинимо добро (од себе), у томе већ постоје клице сујете, гордости, користи, лицемерја... Другим речима није прочишћено од страсти. :)
А и због свих које смо повредили у свом животу, нарочито ако смо им нанели духовну штету.
Покајање води смирењу и смиреноумљу.
Думам... :)

Comment by pricalica (04/17/2016 13:50)

[Одговори]

сањалица
Постоји гордост ума и гордост воље.
Ево, вративши се из храма седимо овде и прича се прича о нашем комшији, који је био највећи баја у школи у моје време. Али је он израстао у громаду и у праведног бају, и све момке, клошаре из свог комшилука је једног по једног дизао из блата и налазио им посао, правећи од њих колико-толико честите људе. За све њих он је алфа примерак.
Тако да за оне са гордошћу воље има више наде већ за горде умом.
Поздрављам и тебе и спавање без јастука - мени, такође, драго. :)

Comment by pricalica (04/17/2016 13:57)

[Одговори]

препознавање
Заиста, писац има велику одговорност.
Ја сам доста склона Достојевском, јер је и мени, као и Светом Јустину, учитељ и мучитељ.
Срдачан поздрав, Станимире.

Comment by pricalica (04/17/2016 14:00)

[Одговори]

Pricalice, onda bi svi trebali da krenemo u gordost volje. :) Jer meni taj kotlić nikako nije privlačan. :)

Comment by sanjallica (04/17/2016 14:56)

[Одговори]

сањалица
Никако, јер су то болести душе. То све води у неслободу, а слобода има своје границе. :)
Будимо слободни и храбри, дакле - да живимо и живи будемо. :)

Comment by pricalica (04/17/2016 15:02)

[Одговори]

Ne možemo se kajati za ono čega nismo svesni da smo učinili, to bi bilo suludo. Tek ako saznamo da je naše delovanje nekome nanelo duševnu bol, možemo razmišljati o tome ... ali budući da nije bilo namere, postavlja se pitanje ne nanosi li slučajna "žrtva” namna još veću duševnu bol i ima li ona pravo na to?
Ako utvrdi da smo je nenamerno povredili, zar ona ne treba odmah nama da oprosti?
Ja nikada ne zameram ljudima koji me slučajno povrede. Ja inače ljudima ništa ne zameram jer polaznim od toga da sam ja isključivi krivac za to ako neko uspe da me povredi, jer sam to dozvolila.
Mislim da su ljudi prilično komotni i bezobzirni.

Comment by Aneta (04/17/2016 16:33)

[Одговори]

PS
...ali nomoj misliti da se zbog toga na mene može atakovati bez posledica, tek tako iz čistog hira ...
Ne preporučujem nikome.

Comment by Aneta (04/17/2016 16:55)

[Одговори]

Анета
Питање је да ли нисмо свесни? Ако у свету постоји немир да ли смо и ми део тог света и недоприносимо ли томе својим чињењем или нечињењем. Моји поступци итекако утичу на цео свет, а како ја знам да нису исправни, услед несавршености, то итекако имам разлога да се кајем и молим Бога да не буде на осуду.
Људе доживљавам као своја огледала, која ми помажу да духовно узрастам. И учим се да их волим. А да бих волела људе, морам да се кајем за свесно и(ли) несвесно, учињено намерно и(ли) случајно.

Comment by pricalica (04/17/2016 17:08)

[Одговори]

Ни случајно. :)
Ни помислила нисам. :)

Comment by pricalica (04/17/2016 17:10)

[Одговори]

Sloboda je jedan od najvećih darova, koji malo nas ima hrabrosti da je iskoristi onako kako bi trebalo. Jer nije u redu ni da samo životarimo, treba da živimo punim plućima. :)
Srdačan pozdrav ljubitelji pisane reči. :)

Comment by sanjallica (04/17/2016 17:13)

[Одговори]

Поздрав и теби, сањалице. :)

Comment by pricalica (04/17/2016 18:23)

[Одговори]

Пази ти овог "умјетника" чак и у паклу гледа колика је ватра под туђим казаном?!

Подсети ме све ово на онај виц како се у паклу у три казана крчкају припадници три народа око првог казана је распоређено 5 стражара са копљима да прободу и врате назад некога ко буде близу да се искобеља, код другог 8 стражара такође до зуба наоружаних са све трозупцима, а код трећег нигдје никога - у њему су кажу Срби, а они сами хватају свог и вуку ка дну, ако је близу да исплива тако да стража и трозупци нису потребни.

Поздрав Причалице.

Comment by Јанакис (04/19/2016 10:35)

[Одговори]

Јанакис
Добра примедба!
А виц је такав да му се тешко смејати од бола.
Но, и то је добро да неко примети, јер све бива на корист и поучење.

Велики поздрав и теби, Јанакисе.

Comment by pricalica (04/20/2016 12:42)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме