Недеља, Октобар 18, 2015
Ведро и бакља
Слика са интернета
Замолили су једну жену да им објасни због чега свуда са собом носи ведро воде и упаљену бакљу.
- Да бих угасила ватре ада и запалила рајски врт.
– Зашто?
– Да не би људи служили Богу због рајских обећања и награда, нити из страха од ада, већ због Њега Самог.
Причу са руског је, у слободном преводу, за блог и причољупце превела причалица.
Da lepa poenta priče - zbog Njega Samog!
A to me dalo u razmišljanje.
Ako bi pogasila vatre pakla to ne bi više bilo strašno mesto i ne bi bilo onoga "gorećeš u paklu" ...
Onda sam se zapitala da li je Ad pakao?
Izgleda da nije?!
Novozavetna reč ad bi po nekima bila privremeno mesto boravka Isusa za ona tri dana pre uskrsnuća.
cit. "Reč "Ad" se odnosi na carstvo mrtvih, privremeno mesto gde se čeka na vaskrsenje. Otkrivenje 20:11-15 daje jasnu razliku između ova dva. Pakao je stalno i krajnje mesto suda za izgubljene. Ad je privremeno mesto."
Isto tako kažu da je Pater ljude nazvao dušama a duhovima je nazivao anđele ili demone ...
Samo kažem, više pitam. :-)
Ali ne brine mene staro i novozavetna polemika, meni je primetno da ljudi vole uticati na Božju volju. :-) Ko je ona da uređuje pakao i raj? ;)
Verovatno sam Bog sve to bolje zna?
Ima ona lepa poslovica:
Svaka reka koja teče nađe sebi odgovarajući put.
Samo razmišljam, nadam se da ti nisam pokvarila priču. :-)
A i kakva bi bila priča ako bi svi sve aminovali? ;)
Lep pozdrav, pricalice. :-)
Не квариш. Вилозофираш и подстичеш на размишљање. :)
Свети Димитрије Ростовски каже: "На Страшном суду Христос Бог наш када буде рекао грешницима: - Идите од мене, проклети, у огањ вечни! - истог ће се часа земља под њима отворити, као што се отворила под Корејем, Датаном и Авироном у Мојсијево доба, и тада ће све грешнике прогутати ад, - потом ће се земља опет затворити. А грешници ће остати у паклу под земљом, чврсто затворени, као у гвоздене судове из којих се у векове не може изаћи."
Али шта је ад (или пакао) и рај? Ад је кад си окренут леђима а рај лицем к лицу.
Заправо, оно што народ каже у познатој изреци: Ко се сунца крије боље да га није. :)
А то да ли ћемо у рај или пакао је наш лични избор. И у тај избор човек улаже оно своје: труд, вољу и зној. Све оно што је добио блудни син.
Јер Бог хоће што жели и човек. :)
Отпоздрав драг и теби, Николета. :)
Људи све раде из интереса а Њега Самог се боје ;)
Они који су савесни, не боје Га се, па могу и да Га воле (све је у глави, свако добро зна шта чини).
Зар може другачије бити?
ПС
Чак и бити савестан је у крајњој одредници неки интерес, зар не?
Отпоздрављам :))
Како нас уче, рекоше да се најпре јавља страх од пакла, па онда страх да не отпаднемо од Бога, а потом долази Љубав према Богу. Љубав као савршенство и испуњење закона. У почетку, због несавршености, вагамо интерес, али касније је то Преображење.
Машем. :)
Негде сам прочитала да су само три страха урођена (страх од губитка делова теле (беба плаче кад јој секу нокте и косу), страх од јаких звукова и трећи од напуштања, чини ми се) а сви остали страхови се развијају у одређеном узрасту и доби ...
...ово после си лепо објаснила као што увек лепо одговориш на сва моја питања и коментаре. :))
Хвала ти.
Знаш како: некако ми је незгодно да поверујем у ту памет која зна да беба плаче из страха кад јој одсецају нокте и косу а да та иста памет не види сузе бебе којој заиста секу делове тела у утроби мајке. Зар не?
Мада, сигурно да овај свет није место мира да не бисмо имали страха. Али, као и све болести и страх се лечи љубављу, која подразумева жртву.
Размишљам...
Пријатно! :)
Не можемо сви бити Аљоша,најмлађи Карамазов.
Али се можемо плашити,за почетак.
Поздрав Јелена!
Наравно, јер и страх може бити двојаки: на добро и на зло.
То се детенце уплаши пада с неба, на шта и Христос упозорава гордељиве да се плаше тога.
Отпоздрављам, Станимире.
У потпуности се слажем да не постоји конзистентно мишљење иначе, па ни код те памети. Веома ми је жао што је све то тако.
Људи су склони произвољности паушалности и непринципијелности када су у позицији изнад и када то њима одговара, а када су због исте те произвоњности и непринципијелности онемогућени за било какав напредак, онда им је криво ...
Ако познајемо само говор моћи, онда га морамо препознати и из инфериорне позиције и прихватити као "нормално" ...
Кажем "ако" ...
Људи би у жаргону рекли "па може им се", и баш и управо зато свет и није место мира. Јер, што би рекао један наш психолог, "не могу се пропагирати велике идеје о љувави, а мрзети прва особа која вас случајно нагази у аутобусу" ... да се вратим подвојености личности и оном неконзистентом мишљењу са почетка коментара.
Леп поздрав причалице.
Живот је, драга моја, најбољи учитељ. Мишљења људи увек треба узимати са резервом, јер, како рече Старац Тадеј, данас су за тебе, сутра против тебе. Постоје људи којима је дато да виде, а постоје и они други, како рече Свјатејши Патријарх Павле "који другачије виде". Где је више страсти, мути се вид.
Умереност је Пут а почетак Разумевање...
Размишљам...
Поздрав и теби. :)
Не знам да ли размишљамо добро, али једнако размишљамо. :)
Хвала ти.
Осмјехом узвраћам :)