О трговцима у храму
Исус Христос изгони трговце из храма
... Промислите, шта би било данас, кад би се Христос међу нама јавио и завирио у наше храмове и наше светиње?
У нашим храмовима за молитву нашао би Христос многе од нас свештеника, који истина не продајемо „волове и овце и голубове“ и не мењамо новац у цркви, но који смо на други начин постали трговци у храму. Ми смо постали трговци у храму на тај начин, што смо се почели односити равнодушно и хладно према светињи, којој служимо. Ми не служимо с преданошћу и одушевљењем, но служимо само по дужности. Ми не служимо предано и одушевљено Богу, јер се бојимо да тиме сувише не ограничимо службу лично себи и својима. Ми не служимо предано и одушевљено ни лично себи ни својима, јер се бојимо да тиме сувише не ограничимо службу Богу. Ми не служимо отуда ниједног господара како треба, а служимо многе како морамо. А кад се светињи служи како се мора, а не како се најбоље може, онда јој се уопште и не служи, но води се трговина с њом. Ко светињи служи по дужности, а не по срцу, тај одмерава тачно да да светињи онолико, колико она њему даје. А ко тако педантно одмерава, тај од светиње прави трговачку робу, а од храма трг и мењачницу.
Многи од нас свештеника постали су трговци у храму још на тај начин, што сами не виде куд ходе, а хоће друге за собом да воде. Свештеницима, који нису трговци, служи њихова вера као буктиња, коју они носе пред собом и осветљавају себи пут живота. Ми смо пак буктињу наше вере затурили за леђа, због чега лутамо и посрћемо по мраку, и напрежемо своје голе очи, да би разазнали пут пред собом, као и они, који немају никакве светлости. Ми непрестано уверавамо људе, да је нама дата светлост, међутим, ту светлост своју нити ми видимо нити је другима показујемо. Ми смо постали поклопљена светлост и со, која је остала без укуса.
Зато би Христос завитлао на нас бичем својим, и тражио би, или да напустимо храм или да се више загрејемо за светињу, која је у храму. Овакве какви смо Христос нас не би извесно трпео у храму, као што није трпео трговце у храму јерусалимском, који су телад продавали и новац мењали.
Но не би се Христос завитлао бичем само на нас свештенике, но и на оне, који воде трговину са осталим светињама људским.
Јесте ли чули где се говори о храму науке? Па кад наука има своје храмове, онда значи, да је наука светиња. Но да ли познајете добро свештенике ове светиње? Јесте ли улазили у храмове њихове, у њихову светињу над светињама? Јесте ли чули, колика се блека раздаје понекад из ових храмова, и колики звек новца? Људи, који изналазе истину, често пута је пре нађу него што пођу да је траже. Људи, који узалуд траже и ништа не налазе, узимају истину, коју су други нашли и с њом звекећу и вичу, сујетно и пркосно, као мењачи, који на лак начин дођу до много новаца. Људи, који пронађу једно ново слово у великој азбуци науке, трубе на све четири стране, да су пронашли целу нову азбуку науке, помоћу које се на лак начин може исписати и прочитати свака тајна и на небу и на земљи. Има људи, који се називају свештеницима науке, и којима је сваки њихов доручак претежнији од најтеже научне истине. Има првосвештеника науке, који гледају на науку као на фабрику хлеба. Што савршенија та фабрика она више хлеба производи. Кад би сатана предложио тим људима, да им и ту сву фабрику, заједно са свима великим и малим истинама у њој, претвори у хлеб, под условом да му се поклоне, они би му се до земље поклонили. Има научника, којима светлост науке не допире до срца. Наука им само разум осветљава, а срце и карактер помрачује, и што год разум бива светлији, то срце и карактер њихов бивају црњи. Такви научници више наносе штету човечанству но користи.
Универзитет је највиши храм науке. Но све свеће, запаљене у том храму, не загревају: многе спаљују све што дође у њихов домашај. Колико малишана има у овоме храму, који, сами ненаучени уче друге, и сами неваспитани васпитавају друге, и који сву своју величину дугују величини имена онога храма, у коме су се и они на неки начин нашли као жречеви! Ови случајни и мали жречеви науке живе у једној невероватној декаденцији воље и карактера. Не говорите пред њима о херојским делима, јер нерви њихови то не подносе. Не хвалите пред њима јаке карактере, јер њима је досадно о томе слушати. Не говорите пред њима ласкаво о њиховим колегама, јер то их баца у несвест. Не читајте њихову полемику по новинама и књижевним листовима, јер ћете осетити несавладљив стид и гнев.
Но не презирите ипак храм науке због многобројних трговаца и мењача, који у њему тргују светињом и звецкају новцем. Верујте само, да би Христос данас завитлао својим бичем попут њих онако исто као што је витлао бичем попут притворних књижевника и фарисеја свога времена. Верујте, да би Христос сматрао за мисију своју и данас, кад би се наново јавио, да очисти од трговине и храмове науке, онако исто као и храмове вере и молитве.
Но Христос се не би завитлао бичем само на трговце у храму молитве и у храму науке. Он би се завитлао својим бичем и на трговце у храму законодавства.
Јесте ли чули да се говори о светињи закона државних? Па кад су ти закони светиња, онда је место, где се они стварају, храм те светиње. Парламент се зове тај храм законске светиње. Но да ли познајете добро свештенике овога храма? Јесте ли улазили у њихову светињу над светињама? Јесте ли чули, колика се блека раздаје понекад из ових храмова, и колики звек новца?
Као што су трговци, које је Христос истерао из храма јерусалимског, дошли у храм не ради молитве но ради трговине, тако и многи од свештеника законодавства долазе у храм законске светиње, у Парламент, не ради законодавства но ради своје личне трговине и своје личне добити. О, каквим све путевима ходе ови људи, док добију улазницу за овај храм! То су најшири путеви, који су уопште познати у свету. Јер, стешњава ли истина пут, који води у Парламент, трговци законске светиње одгурују истину са свога пута, и пут бива шири. Стешњава ли им правда тај пут, они и правду одгурују, и пут опет бива шири. Стешњава ли га патриотизам, они одгурују патриотизам у страну, и пут опет бива шири. Стешњава ли га здрав разум, они одгурују здрав разум, и пут бива још шири. Стешњава ли га пријатељство, они пријатељство одгурују, и пут ка Парламенту бива још шири. Стешњава ли га дана реч, они газе дану реч, и пут бива још шири. Стешњава ли га Сатана, они гурају Сатану у страну, и пут бива још шири. Стешњава ли га Бог, они гурају и Бога с пута, и пут бива још шири.
Треба видети ове трговце законодавне светиње, како се гурају на путу за храм. Ако их никад нисте видели како се гурају, гледајте их сад, гле, сад ће бити избори код нас у Србији. Гледајте их, кад се направе народни људи и разиђу по народу, с наученим својим улогама, као глумци кад иду на бину. Гледајте их, како, као мађионичари, праве од целе ове озбиљне земље једну позоришну бину, на којој глумирају једну невероватну комедију, у коју и све нас увлаче. Посматрајте, како цео наш живот народни постаје све комичнији, - ах не, но трагичнији, - што се више избори приближују, како губи све више своју реалност и све више се претвара у глуму. Посматрајте ове глумце, како иду из престонице у народ, и ону "господу - сељаке", које је сирота култура једва успела да учини људима без светиње и морала, без срца и карактера, и који долазе из народа у престоницу, - посматрајте их сад приликом избора, кад излазе на зборовима пред народ и громогласно вичу: "ми смо најбољи људи у овој земљи, бирајте нас!"
Ко би од вас присутних овде, браћо, имао дрскости да каже за себе овде пред нама осталима: "ја сам најбољи човек на овоме скупу?" Нико извесно. Међутим, наћи ће се од данас до 1. априла стотине људи у нашој отаџбини, који су далеко од тога да буду добри, а који ће за себе пред хиљаде других, без устручавања и без стида, казати: ми смо најбољи, бирајте нас! И кад ти људи, који су далеко од тога да буду добри, обману народ и дођу у парламент као "најбољи" људи из народа, онда би било чудо, кад се храм законодавства не би обратио у трговину светињом и у мењачницу, било би чудо, кад се из тога храма не би чула блека и звекет новца. Или шта мислите? Мислите ли ви, да ови "најбољи" људи збиља долазе с намером, да скроје најбоље законе за народ? Варате се. Они долазе не да кроје најбоље законе за народ, но да воде за себе најудеснију трговину. Или шта мислите? Мислите ли ви, да они долазе да раде за народ и говоре истину у име народа. На жалост не. Они се толико уморе и настрахују приликом избора, да им је одмор у Парламенту најмилија ствар. И они се толико наговоре лажи приликом избора, да их је стид отворити уста у Парламенту и рећи истину, јер тиме би демантовали своју изборну лаж, која им је пропутила пут до овог храма народног.
Но не презирите ипак, браћо, храм народног законодавства, јер је он народна светиња; не презирите ту народну светињу због многобројних трговаца и мењача, који око ње трескају кесом и звецкају новцем. Верујте само, да би Христос данас завитлао својим бичем попут њих онако исто као што је завитлао бичем попут лажних народних представника свога времена. Верујте, да би Христос сматрао за мисију своју и данас, кад би се поново јавио, да очисти од трговине и храмове законодавства онако исто као и храмове молитве и храмове науке.
Но Христос не би завитлао само на трговце у храму молитве и у храму науке и у храму законодавства. Он би завитлао бичем и на трговце, који тргују светињом јавне речи.
Чујете ли, колико се код нас говори о светињи јавне речи? Видите ли, колико ревносних апостола налази ова светиња на све стране? Гле, ви сваки дан узимате у руке новине, храмове јавне речи. Зар вам не дође понекад, да посумњате у светињу ових храмова? Или зар вас је само једном увредила блека, која се раздаје из ових храмова, блека и звек новца? Није ни чудо! У ове храмове већина се купи не ради службе светињи но ради трговине и ћара. За свештенике ових храмова подносе често и они, који не подносе ни за какав други храм. И они, који немају ништа ново да кажу свету, устају и говоре кроз новине старе ствари као нове и тиме стварају досаду људима. Зашто говоре они, ако не зато да размене речи за новац? И они, који су тек настали на свет и почели да се уче, улазе у светињу јавне речи и праве се учитељима целога света. Зашто то раде они, ако не из сујете и трговачких обзира? И они, који су изгубили поштовање према свакој светињи на небу и на земљи, устају и користе се светињом јавне речи. Зашто то чине они, ако не због трговине? И они, који сваки дан свесно пишу лажи и памфлете против честитијих од себе, и тиме најгоре прљају светињу јавне речи, егзалтирано бране светињу јавне речи. Зашто то чине они, ако не зато, што и за њихову робу треба нека светиња, треба нека света фирма? Они ваљда знају, да се под фирмом светиње свака роба најбоље и најскупље може продати. И они који знају, да ће оно што они у новинама напишу читати и невина деца, која тек почињу да образују свој млади карактер, па ипак се не устручавају да кроз "светињу" јавне речи понуде тој невиној деци најразорнији отров, - зар и они нису трговци светињом?
Но не презирите ипак, браћо, светињу јавне речи, јер то је народна светиња; не презирите ту народну светињу због многобројних трговаца и мењача, који су од ње направили робу за своје шпекулације. Верујте само, да би Христос данас завитлао својим бичем попут њих исто онако као што је завитлао попут оних, који су у његово време обесвећивали јавну реч и тим обесвећивањем заводили народ на странпутицу, а себи стварали богатство и част. Верујте, да би Христос данас, кад би се поново јавио, сматрао за своју божанску мисију, да очисти од трговаца и мењача и храмове јавне речи онако исто као и храмове молитве и науке и законодавства.
Но с тим не би била завршена данашња мисија Христова. Он би морао витлати својим бичем и по другим светињама, обесвећеним недопуштеном трговином. Он би морао завитлати и на оне, који тргују светињом брака.
Да ли познајете оне људе, који у наше време тргују светињом брака? Можда ће неко познати такве људе, познајући себе. Чујте овај пример.
Пријатељ пита пријатеља:
- Каква ти је сад највећа жеља?
- Да се оженим, одговара питани.
- Па то није тешко, вели први пријатељ. Гле, у Србији се рађа женских колико и мушких. Нећеш ни ти остати без жене. Ето на пр. узми г-ђицу Н. Н. Она је лепа и образована и има темперамент, који би се подударао с твојим темпераментом.
- Доста, доста, но реци колико има мираза?, пита други пријатељ.
- 10.000, вели први.
- Ах, остави ти ту госпођицу другоме, мени треба 100.000.
Тако одговара овај господин, који у истини има једну жељу, као што каже, само не жељу да се ожени но жељу да без труда дође до много новаца. Жена и брак за њега су споредне и случајне ствари, за њега је новац главно, онако исто као што је за трговце у храму јерусалимском новац био главно, а молитва и вера споредно. И на овога трговца с браком завитлао би се Христос својим бичем.
Чујте и овај пример.
Неко питао једну богату госпођу:
- За кога желите дати вашу кћер?
Одговор је гласио:
- За човека од положаја.
Питање:
- Но помислите, госпођо, ти људи од положаја махом су с наочарима и лажним зубима. Јесте ли ви сабрали толико богатство зато, да помоћу њега дате вашу кћер за покварене очи и покварене зубе?
Одговор:
- На послетку ма и не био од положаја, но само мора бити богат.
Питање:
- Богат? Ви ћете, госпођо, учинити вашу кћер несрећном с најбољом намером. Замислите: она богата, он богат, живот без труда, без борбе, без бриге. Јесте ли замислили такав живот? Онда сте замислили несрећу своје кћери. У одсуству сваког труда, сваке борбе и сваке бриге, ваша кћер неће имати ни о чем другом да размишља до о браколомству. А живот испуњен само размишљањем о браколомству или планирањем браколомства јесте несрећа, госпођо, несрећа.
Одговор:
Ћутање.
И на овакву мајку завитлао би Христос бичем као на трговце у храму јерусалимском. Јер мисли овакве мајке јесу мисли чисто мењачке и шпекулантске. Њој није до тога, да њена кћи узме човека, кога би љубила, но до тога само, да се њена ситна материнска сујета задовољи.
Но не презирите ипак, браћо, светињу брака и не сумњајте у њу због многобројних мењача и трговаца, који су од те светиње направили робу за шпекулацију. Верујте, да би Христос данас, кад би се поново јавио у свет, сматрао за своју божанску мисију да очисти од трговаца и мењача и светињу брака и љубави онако исто као и светињу вере и науке и законодавства и јавне речи.
Христос би завитлао својим бичем и против свих оних, који тргују са светињом отаџбине; против оних, који искористе несрећне и тешке моменте у животу своје отаџбине, да би се они обогатили; против оних, који своју срећу зидају на несрећи отаџбине и своје богатство на сиромаштини отаџбине; против оних, који у критичним моментима своје отаџбине лиферују песак место пшенице, и угљен место барута, и који синовима Србије, кад се ови спремају за одбрану своје домовине, подмећу трулу храну и труло одело.
Трговина је једно потребно и оправдано занимање у друштву људском. Против трговаца, који тргују с оним, с чим је дозвољено трговати, Христос никад није устајао. Гле, и његови ученици трговали су рибом и за живота његовог и по његовој смрти. И он их за то није корео. Али их је укорео онда, кад су га они питали, каква ће бити њима плата зато што су оставили своје куће и пошли за њим. Он их је укорео као људе, који покушавају да тргују са светињом. Јер ко за правдом и истином пође, тај не пита за плату, коју ће имати од тога.
Тргујте и ви робом, драга браћо, но не тргујте правдом, јер ако будете трговали правдом, Христос ће бити против вас. А кад је Христос против вас, Јуда је с вама. Кога савезника више волите: Христа или Јуду? Ја вам предлажем Христа.
Тргујте и ножевима и коњима и ћилимовима, но не тргујте људима, јер људи су храмови, у којима обитава дух Божји. Ма како да су ти храмови запуштени и осути и помрачени, у њима лежи закопана светиња, која није за трговину. Сви су људи краљевски синови. Знајте то и не распростирите вашу трговину преко дозвољених граница. Јер, ако је дозвољено трговати ножевима и коњима и ћилимовима, извесно није дозвољено трговати краљевима. Будете ли трговали краљевима земаљским, тј. људима, тј. синовима Божјим, Христос ће бити против вас, а Јуда за вас. Бирајте!
Тргујте пшеницом и пиринчом, но не тргујте вером и верским светињама. Јер светиња се не може мерити истом мерицом, којом се мери пшеница и пиринач. Унесите слободно веру у вашу трговину, но не уносите вашу трговину у вашу веру. Будите запојени верским духом кад тргујете, но не будите запојени трговачким и мењачким духом, кад верујете.
Тргујте свилом и кадифом, но не тргујте законима, јер закони се не могу мерити истом мером, којом се мери свила и кадифа. Унесите законе у вашу трговину, - својој трговини тиме нећете нашкодити - но не уносите вашу трговину у законе, - јер ћете тиме нашкодити законима.
Тргујте вином и тргујте хлебом, но не тргујте љубављу и браком. Ако будете тежили да и љубав претворите у хлеб и вино, онда ћете бити противници Христови, јер Христос није тежио томе. Христос је учио, да човек не живи само о хлебу, но и о светињи. О самом хлебу живе животиње, човек потребује за свој живот још нешто, сем хлеба, - потребује светиње, идеала.
Вама нарочито говорим, млади моји пријатељи из Трговачке Омладине. Ако чујете, да се говори против трговине и трговаца, будите уверени, да се то не односи на вас и да се неће односити на вас и на ваш посао све дотле док ви сами не прекорачите праг које било светиње и док у њу не пренесете вашу трговину.
Ако чујете, - а то ћете извесно чути, - где се каже: трговина не зна за светињу, знајте, да таква парола не датира од Христа нити од једног великог учитеља и добротвора човечанства, но од оних, који би трговце из храма јерусалимског могли убројати у своје директне претке.
Ако чујете, - а то ћете извесно чути, - где се каже: у Србији су све светиње постале трговачка роба, онда протумачите то не као да су у Србији све светиње уништене но као да су све светиње у Србији малтретиране. Но верујте, драги моји, верујте ми, светиња је свака стрпљива и да се дуго малтретирати, но светиња је свака бесмртна, и надживљује све оне, који је малтретирају. Помреће трговци светиња по свима храмовима, но светиња ће остати и храмови ће постојати и даље. Гле, вера и наука и закони и јавна реч и брак поштовани су као светиње у старих и прастарих народа. Много је хиљада година прохујало, многи стари и прастари народи сишли су с позорнице историје, но светиње и до данас стоје. Помрли су милиони и милијарде трговаца, који су трговали тим светињама, но светиње те, гле, још не умиру.
Верујте ми, онај ко светињом тргује, тај чини себи веће зло но светињи. Тај губи душу своју, док светињу својом трговином само засењава. А светиња може и под сенком и под блатом чекати, док умре један човек, који је малтретира, или док изумре цела једна генерација, која је гази, може чекати и опет се може засијати још у већем сјају. Но изгубљена душа људска остаје изгубљена.
Ако сте само и помислили да тргујете светињом, знајте, да бич Христов већ завитлан стоји над вама, као над трговцима јерусалимским. Напустите помисао своју, док се бич Христов није спустио на вас.
- Па како ћемо бити богати?, питаће неко од вас. - Како ћемо бити богати, ако не будемо трговали светињом?
Ја знам само један одговор на то:
- Ако је трговина светињом једини пут ка богатству, онда вам ја најискреније саветујем: будите сиромашни!
Говорена београдској трговачкој омладини
Свети Владика Николај
Одломак из дела „Беседе под гором“ (О трговцима у храму)