Среда, Април 18, 2012
Пријатељи
(слика са нета)
Година је све више - пријатеља све мање.
Пријатељи се губе тако што их украду жене (последњи пут смо их видели на момачкој вечери), краде их посао, краду их године, време, краде их смрт, краду их неке друге, стране земље, краду их нам њихова деца, њихово име у новинама, њихово лице на телевизији, краду их нам наше речи о њима које су чули од трећих пријатеља. Одржавамо панично нека климава пријатељства, кријући сопствену слабост и страх да останемо сами. Највећи број наших пријатељстава су нека врста бедног споразума са савешћу, бекство од самоће.
Како само завидим пријатељствима старим педесет година! Колико је само било потребно љубави, стрпљења, мирења са грешкама, пристајања на слабост; колико лукавства да се годинама краде време од посла, од амбиција, од породице и послеподневног сна - колико много разумевања да се одржи та слабашна, крхка биљка пријатељства између два старца што се дуже од једног људског века налазе у "Мажестику", у подне, после свих добрих и лоших година! Два старца у "Мажестику", у подне - два преко ноћи остарела дечака што познају неке само њима знане пролазе кроз забрањене капије којих више нема, рупе у тараби, и тајанствене тунеле у ишчезлим вртовима, сада после свега и друже се свакога дана у подне: једанпут кафу плаћа један, други пут – други.
Занимљиво, за крај неког пријатељства увек окривљујемо друге, никад себе. Ретко ко од нас помисли за себе да има можда тешку нарав или склоност ка новим пријатељствима. Што се мене тиче, стари пријатељи су ми праве драгоцености у животу. Наравно, као и остали, склапам нова познанства али више од свега чувам пријатељства са онима који ме памте док сам још имао тамну косу и био склон лудоријама.
Момо Капор
dobro ti jutro moja prijateljice..uvek me dirnes u srce tvojim pricama..dobra moja decija duso..ljubim te
:*
Draga pricalice,kako ti znas da pogodis pravu pricu u pravo vreme..bar za mene...divna prica...veliki pozdrav
Tužan post. Ako su prijatelji najveće bogatstvo onda sam ja već mnogo siromašna. Ostala sam bez mnogo svojih prijatelja, ali ne svojom krivicom. Bog je tako hteo i njih nema među živima.
Postoji i drugi način kada ostaješ bez njih i to dovoljno govori moj aforizam: SA PRIJATELJIMA TI JE KAO SA KOČNICAMA.OTKAŽU KADA SE NAJMANJE NADAŠ.Zato tebe uvek nosim u srcu, mila moja!
Godinama se preispitujem gdje nestadošesvi oni prijatelji. Pa evo Momo dobro reče. Kradu ih. Žene, poslovi,njihova djeca...Uplaših se? Traži li iko mene il zapita li se iko ko je mene gdjegod ukrao i zaturio. Lijep izbor.
pozdrav
Pravi prijatelji nikada ne odlaze, one koji u nekom trenutku odluce da odu nisu ni bili prijatelji.
I ne verujem da narav tera prijatelje od nas, ako sam ti prijatelj reci cu ti gde gresis ali necu otici.
Ako si mi pravi prijatelj trudices se da se popravis neces me povredjivati opet i opet.
Pozdrav draga Pricalice.
*изабела
Драга ми, Изабела, није баш јутро, али, али ти се од срца радујем увек! Грлим! :)))
*луна71
Мора бити да смо истог раположења и размишљања, па се ето, пронађосмо, дао Бог. Машем! :)
*Даца
Може бити да су сада живљи, но што беху, мила. Но, чињеница је да се са годинама нова пријатељства теже праве. Али, чињеница је да, ма и ретко се дешавало, ипак се - дешава! Љубим моју искрену пријатељицу! Христос воскресе!
*мандрак
Добродошао у размишљанце на задату тему, драги приповедачу! :)
Поздрав!
*каспер
Ипак, постоје неке ситуације да је пријатељ приморан да оде, уколико осети да својим присуством више повређује него што помаже. И за пријатељство су потребне две стране, спремне да слушају и сарађују.
Мени се све што си рекла изузетно допада, међутим, постоје случајеви где вам неко силно жели делити савет на савет, критику на критику, али да при том сам не жели чути ништа од тога, ни у речима које, чак, сам изговара. Е то је туга!
Грлим загрљајно тебе и народ милени! :)))
Vreme odnosi mnogo toga,al' one koji znaju da samnom podele i zadnji zalogaj hleba,nece i nemoze...Ja nemam puno,al'ostaju zauvek!
Sa prijateljom polako,oprezno,lagano i smerno!
Nije istina da je prijatelj onaj koji otrpi sve.
Pozdravljam te!
*лора1
То је оно бесцен благо, које се не мери никаквим новцем овога света. И да, пријатељ се мора чувати, а по томе што знамо колико може поднети, недвосмислено показује да нам је стало до њега и да смо га добро упознали. Поздрав, Лора! :)))