Шаройкин Геннадий Владимирович

 

 

 

Лопов, угледавши странца, помисли: „Сигурно се враћа обављеног посла, а у торби на леђима носи – благо.“

Прељубник, пак, помисли: „Ето човека који се рано враћа кући са састанка. Мора да се муж његове љубавнице раније вратио са посла.“

А монах примети: „Човек се жури на Јутрење. Биће да је какав богомољац издалека...“

 

 

 

Једноставно је: заволи,
Нека ти срце као свећа засија!
Тада, као риба у речној дубини,
На врху видећеш другу висину.

Једноставно је – не суди,
Као гомила која на Бога пљуваше.
Твоја мисија је – пред тобом,
Пут којим ниси ходио.

Једноставно је: заволи,
Неког малог узми под окриље!
Тада, као слободни орао у степи
Наниже видећеш другу дубину.

Једноставно је: не тугуј,
На невоље и недаће у судбини својој:
Него благодарност у сав живот свој унеси
Томе, ко ти је Живот подарио.

Једноставно је – заволи,
Једноставно је – не суди,
Једноставно је – не тугуј,
Једноставно је - свима опрости!

Из филма: „Монахиња“. Стихови протојереја Андреја Логвинова. Музика: монахиња Иулиания (Ирина Денисова)