Како се рађа осуда
Шаройкин Геннадий Владимирович
Лопов, угледавши странца, помисли: „Сигурно се враћа обављеног посла, а у торби на леђима носи – благо.“
Прељубник, пак, помисли: „Ето човека који се рано враћа кући са састанка. Мора да се муж његове љубавнице раније вратио са посла.“
А монах примети: „Човек се жури на Јутрење. Биће да је какав богомољац издалека...“
Једноставно је: заволи,
Нека ти срце као свећа засија!
Тада, као риба у
речној дубини,
На врху видећеш другу висину.
Једноставно је – не
суди,
Као гомила која на Бога пљуваше.
Твоја мисија је – пред тобом,
Пут којим ниси ходио.
Једноставно је: заволи,
Неког малог узми
под окриље!
Тада, као слободни орао у степи
Наниже видећеш другу дубину.
Једноставно је: не тугуј,
На невоље и недаће у судбини својој:
Него благодарност у сав живот свој унеси
Томе, ко ти је Живот подарио.
Једноставно је – заволи,
Једноставно је – не суди,
Једноставно
је – не тугуј,
Једноставно је - свима опрости!
Из филма:
„Монахиња“. Стихови протојереја Андреја Логвинова. Музика: монахиња Иулиания
(Ирина Денисова)