Уторак, Фебруар 21, 2012
Благо са тавана
Изгубљеним лепотама:
детињству и мајци Ангелини
Испод црвоточне греде под пауковом мрежом у похабаном картонском коферу на тавану становале су старе књиге.
- Ах, ах, остариле смо! - вајкале су се. - Нико нас већ годинама не узима у руке, а стан нам је тако запуштен и прашњав да једва дишемо.
- Благо ли се нашим сусеткама што станују испод нас, у топлој и светлој соби! Младе су, одевене по последњем књижарском модном журналу у кожне, платнене и лаковане корице, а пелерине су им омоти шарени као цветне баште. По цео дан уживају у сјају полица на којима се огледа чак и сунце када ускочи кроз прозор.
А за то време у блиставој полици туговале су нове књиге:
- Ето, већ две године како станујемо на овим удобним полицама, а ни газда ни газдарица, ни њихов дечак ни девојчица никако да нас узму у руке.
- Седети овако данима, а не доживети радост да будемо читане, то је грозно.
- Чак нам ни странице нису исекли.
- Чудан некакав свет!
- А гости су им још чуднији, драге моје, — зацвркута књижица у златном повезу. - Када дођу у посету, на нас уопште не обраћају пажњу. Обично се диве регалу и кажу: "Тако скупоцен регал још нигде нисмо видели".
Док су се незадовољне књиге једна другој жалиле, дечак и девојчица пуштали су са прозора папирне ласте и тако се забављали. Ласте су лебделе, изводиле лупинге и напослетку се меко спуштале. Али, једна не стиже до асфалта. Накриви се и у бришућем лету закачи за рекламни пано пред кућом. Ту и остаде. А на паноу је писало:
Дан писане речи. Поклоните књиге Народној библиотеци. Биће вам захвална. Завирите у подруме, на таване, можда се тамо крије велико благо.
- Јао, па и ми имамо књига на тавану! - сети се дечак.
- Да их поклонимо, ионако су старе? - рече девојчица.
Мало их обрисаше од прашине и тако учинише. Али, ни девојчица ни дечак не помислише да ће због тога постати славни.
Као прве дародавце лично их поздрави управник Библиотеке и предаде им захвалнице. Сутрадан су о свему томе писале новине, а што је било најважније за девојчицу и дечака чак их је и учитељица похвалила пред целим разредом.
Тако заборављене старе књиге са тавана постадоше веома поносне када сазнадоше да ће убудуће бити запослене у Библиотеци. Корице су им сијале од радости. Али, праву радост доживеће тек после извесног времена. Пошто их библиотекари умише, дотераше, уписаше у централни каталог и на једној од вишеспратних полица доделише стан, дозволише им и да се друже са људима. То је тек био живот. Почеше да посећују градове, варошице и села, вишеспратнице, солитере и чобанске колибе; да путују таљигама, лађама, на самарима брдских коњића, аутомобилима, железницом, тролејбусима, а неке чак и авионима. И свуда су их пажљиво узимали у руке, превртали им листове и говорили:
- Добре старе књиге. Мудрост је у њима вечита.
- Благо ли се старим књигама! - позавидеше им тада неисечене и непрочитане књиге са луксузног регала.
И би им жао што за време празника писане речи и оне нису становале у старом картонском коферу иза паукове мреже, испод црвоточне греде на прашњавом тавану.
Драгиша Пењин (1925 – 2000)
Кад је деда лумповао (оригинална верзија), за коју је текст написао писац, песник и романсијер Драгиша Пењин.
Mila Pricalice, uvek me kod tebe doceka neka toplina. Umes da izaberes pravu stvar...
Nedostaju mi cesca blog-druzenja sa tobom :)
:***
Ја бих да се мало нашалим са једним огласом.
“Продајем комплет књига дужина - метар и петнаест;
боја - трула вишња са позлатом; стање - изврсно (никад отворене);
коме се слажу уз регал и кожну гарнитуру нек се јави, дајем попуст“.
Дивна прича! Нарочито ми се допада срећан крај, тј. то што су старе књиге смештене тамо где им је место и где ће, на роадост многих, послужити својој сврси.
*месечина
Мила моја девојчица! Ових дана баш мислим на тебе, а надам се да ћу ти ускоро моћи рећи и зашто, јер - дужна сам и теби и себи. :-*
Грлим јако!!!
*Ви
Само сам те чекала, радости, знајући да ће ти се допасти. :-*
Život umije da iznenada preokrene stvari. Novi život "starih" knjiga.
pozdrav
Zato knjige naše Pričalice neće doživeti tu sudbinu. Na radost, pre svega dece koja ih dobijaju na dar od .Pričalice, nikada se neće naći u nekom podrumu i nepročitane.Neće biti po poslednjoj modi, ali će biti prve po zainteresovanosti za čitanje.
Mnogo nas je koji smo svesni vrednosti onoga što piše naša
Jelena. Pomozimo, makar i skromnim prilogom, da još mnogo slikovnica obraduje svu decu ovoga sveta.
Увек се нађе која реч у некој књизи на први поглед подвучена, мени несхваћена, а на рубу странице исте књиге, онако пред крај поглавља или на самом крају кад иста буде прочитана онако сјајно просветљена и у мојим мислима пробуђена. ЈА то нађем у мојим прашњавим књигама, онако ситно подвучено обичном оловком и папирић да се сетим где сам тада одлутао.
Поздрав за јако лепу причу.
*мандрак
Свему има време, па и старим књигама кад стигну као нови дашак на исушену и прежеднелу душу. Поздравче! :)))
*Даца
Не знам да ли је тако, али ја држим књиге на полици, чувајући их деци на радост у току Васкршњих Празника, али, ето, и поред тога већ их траже, дао Бог. А верујем да ће бити и на неким новим пројектима људи који ће нам у нашој намери да обрадујемо децу помоћи. Хвала, Дацо, што си део тога и на сваки начин у томе помажеш. Љубим! :)))
*крилаанђела
Кажу да је прашина иначе добра за књиге, не знам колико је то тачно. Али верујем да што је прашина већа, то онај који трага за њима, кад их нађе, заиста осећа да је нашао благо. Велики ти поздрав, драго Крилце! :)))