Пуцањ у Христа
Дворска капела Светог Андреја Првозваног
Из историје затварања храмова у Русији (ХХ век)
Једном, за време бољшевичке власти, у селу затворише цркву. Мрачна и тиха гомила људи гледала је разарање светиње. Из ње избацише иконе.
Један од комесара викну сељацима:
- Нема Бога! Бог не постоји! Ево, погледајте!
И стаде пуцати из пушке у иконе.
- Видите!? Видите!? Па, где је ваш Бог? Зашто ме не казни?
- Већ си кажњен – зачу се глас из гомиле.
- Како сам кажњен? Када?
- Сишао си с ума...
Траг од куршума на фресци Христа Сведржитеља
Приликом дочека Нове 1945. године, Марко Месић, командант Југословенског батаљона који је дошао из ССР на предлог Коминтерне примљен је у КПЈ. Приликом шенлучења у знак оданости партији, Месић - из састава 369. усташке пуковније под Стаљинградом - ушао је у цркву Свети Андреј поред Краљевог Двора на Дедињу и пуцао Исусу Христу у чело. Ова рана на челу фреске Исуса Христа може се видети и данас 60 година после, на куполи цркве.
Марко Месић (братанац Стјепана Месића) је био заробљен са још 360 усташа подно Стаљинграда, НКВД их је "преваспитао" и све их укључио у новоформирани југословенски батаљон који се касније нашао у Београду. Занимљиво је да је приликом доделе Титовог одликовања Месићу том пријему присуствовао и Едвард Кардељ који је политичком комесару батаљона Ђури Лончаревићу рекао да се "у Београду накупило много усташа и ми то морамо рашчистити".
Иначе, поред одликовања Јосипа Броза, Месић је раније добио и одликовања од Хитлера, Мусолинија, Анте Павелића и НКВД-а.
у.п.: Слике су са нета.