Усклађени јеловници
„Јер је премудрост овог света лудост пред Богом,
јер је писано: хвата премудре у њиховом лукавству.”
(1.Кор.3;19)
„Закон и сведочанство тражите. Ако ли ко не говори
тако, њему нема зоре.” (Иса.8;20)
Ухватио пастирски шаров вука где са јагњетом у зубима покушава да утекне. У помоћ му притрча и чобанин, те обојица навалише ударати по крадљивцу.
Приморан, да, због бола, испусти плен, вук зајаука:
- Немој, чобанине, ко Бога те молим!
На то ће овај, не престајући са батинањем:
- Дај ми један добар разлог и обећавам да ћу престати!
- Један!? Ама, пет ћу набројати и код шестог ћу предахнути: вучица и четворо нејачи…
Ту чобан мало смекша руку, али беседу продужи:
- Ако је тако - донекле праштам... Међутим, да ми обећаш да, као што ћу ја твоју децу поштедети, остављајући те у животу, тако ћеш и ти поштедети родитељског бола моје стадо. Дакле, пристајеш ли?
Вук, онако испребијан, одговори:
- Пристајем...
И, одшепавши му из видокруга, оде да у кругу породице вида ране.
Отада прођоше два дана кад, са трећим, ето ти вука! И право у чобаново стадо; овога се пута окоми на овцу.
- Вуче, шта ово треба да значи!? - повика пастир гневно.
- Ја по договору - церећи се, одговори вук.
- О чему ти то... несрећо шумска?!?
- О јеловнику, да о чему бих другом! Зар ниси рекао да не дирам јагњад, родитељског бола ради? И ја узех овцу...!
Пастиру се кожа најежи од његове дрскости, али рече:
- Јесте, вала! Право ти кажеш: овце нисмо спомињали, тек нејач. Али, не мари ништа... Ево и другог кувара, па да оверимо и други део менија, еда се зна једном на чему смо.
И погледавши у пса, чобан викну:
- Држ' га, Шаро!
Верна псина послуша и, убрзо, дојури с трофејом у зубима.
* * *
Сва лаж и сва снага (ђавоље) лажи се састоји у вештини да исте речи учини речима о нечем другом, каже писац дела „Евхаристија”, протопрезвитер А. Шмеман. (Тајинство јединства, гл. 5) Како не бисмо упали у једну такву мрежу изокренутих речи, потребно је да научимо да их распознајемо. Зашто је то важно, више је него очигледно: да бисмо сачували своју веру у чистоти! Јер, по истом писцу, разликовање речи и није друго до распознавање духова. И Апостол љубави то исто саветује: „Љубазни! Не верујте сваком духу, него кушајте духове јесу ли од Бога; јер многи лажни пророци изиђоше у свет.” (1.Јн. 4;1) Два су духа: Дух Свети, који оживотворује, и дух лажи, који прелашћује. Они, које називамо светима, знали су то, те су своје животе посветили овом учењу, а кроз изучавање Светог Писма. Пре свега, јер су поверовали Богу, да смо у светост позвани! Стога, по угледу на њих, као и они на Христа, почнимо и ми да се поучавамо у светости, “... да будете у љубави укорењени и утемељени; да бисте могли разумети са свима светима шта је ширина и дужина, и дубина и висина, и познати претежнију од разума љубав Христову, да се испуните сваком пунином Божјом.” (Еф. 3;17-19)
аутор: причалица
Из књиге "Све у причама бива"