Петак, Август 19, 2011
Златни кавез
Један веома имућан, размажени цар ходао је са својом свитом. Обилазио би најсиромашније делове краљевства да би са понижењем посматрао сиромашан свет који би сретао уз пут.
Сав у злату и свили, сиромашан свет би у њега гледао као у Бога.
Једног дана, док је шетао са свитом, људи око њега су приметили неког младог калуђера који им је ишао у сусрет. Брзо су га позвали да се поклони цару.
Монах је то са смешком прихватио. Поклони се и рече:
- Помаже Бог, царе!
Цару је ова појава била чудна; никад није видео такву срећу ни на једном лицу. Његови поданици, који су му се клањали, или су били у страху за живот или изгладнели и несрећни. Толика срећа на монаховом лицу отопи ледено царево срце. Цар, затечен и изненађен, јер је то било нешто ново за њега, повика:
- Чудан си ти мали човечуљак... Реци: шта може цар учинити за тебе? Шта желиш да ти поклоним?
Монах се насмеја, начини поклон и рече:
- Хвала теби, добри царе, ја већ имам све што ми је потребно.
Царева свита се у глас поче смејати, и наставише даље.
Док су ходали ка дворцу, цар паде у депресију - први пут у животу осетио се беспомоћно. Те ноћи ока није склопио. У зору је позвао своје слуге да иду и пронађу тог монаха и да га ипак натерају да узме од њега неки поклон. Рекао им је:
- Нека тражи све што је у мојој моћи, нећу жалити ни за чим!
Кад су царски војници пронашли његову келију нису могли поверовати да неко може да живи толико скромно и да буде срећан. Онда су почела убеђивања: нудили су му палате, имања, титуле, чак су и део царства ставили испред њега.
Када више није могао да слуша те њихове, за њега, сулуде понуде, монах скочи и рече:
- Реците цару ако хоће да ми дарује поклон мора да уради следеће:
Нека преплива језеро а да се не удави.
Нека прескочи ватру а да не изгори.
И нека се попне на планину а да се не умори.
Тек тада ће моћи да уради нешто за мене.
У чуду су се слуге вратиле да саопште цару захтев.
Кад је цар чуо, прво је помислио да је монах полудео, а онда је ипак решио да га послуша.
Већ у зору је са својом свитом пошао по даље инструкције за пут ка том чудесном месту о коме је монах причао. Кад су дошли, цар му рече:
- Дај ми мапу тог чудесног места и реци шта желиш да ти отуда донесем.
Монах се поче смејати:
- За то место не постоји мапа; на то место мораш да кренеш сам. Језеро је сво богатсво овога света, које вуче човека у његове дубине. Пламен су све страсти и жеље које горе у нама - њих мораш да прескочиш. А висока планина је тежак физички рад, који не сме душу да замори. Е кад будеш на то место стигао, царе, ти клекни и помоли се Богу за мене! То ће бити мој најлепши поклон.
Схвативши како не може да било шта уради по питању ове три ствари, цар крену назад ка дворцу. Само што је овог пута дворац изгледао другачије. Уместо луксузне палате, цар је видео свој златни кавез, који га је, без решетака и ланаца, везао за себе до краја живота.
...ETO NEKO NI U ZLATU NEMA PUNI UŽITAK...POZDRAV
GOSPODE, PUTEVIMA KOJI SU TEBI ZNANI POVEDI NAS, KA TEBI I OSLOBODI OD GREHA.
ZANEO SI ME LJUBAVNOM ČEŽNJOM HRISTE I IZMENIO TVOJOM BOŽANSKOM LJUBAVLJU
*Јован с.с.
По статистици, најмање га имају они са много злата (пара). Штавише, урађена је анкета о људима који су добили на лото-у: након добитка, сви су оболели или какву другу несрећу доживели. Умереност је царски пут. Поздрав, Јово!:)
*Мариана Ж.
Изабрала си речи молитвене, које ми данас баш пријају души - озарише ме. Од Бога ти плата, сестро милена!:)
za našu milu pričalicu
Reči su lepše kada ih delimo sa pravim i dragim ljudima.
Pogledaj na youtub-u CHRISTIAN THE LION , PA GA POSTAVI KOD TEBE, MOLIM TE
Lijepa priča iako svi znamo da je to obična poučna bajka tj. da te novac ne može usrećiti ali isto tako treba znati da niti siromaštvo ne usrećuje, vidio bih tog monaha da ima obitelj koju treba prehraniti dali bi tako postupio, on je želio "podučiti" cara da mu bogatstvo neće donjeti sreću, umjesto da je uzeo što veči kolač ponuđen od cara i to podjelio siromasima, puno bolje i praktičnije, zar ne!!!
*Мариана Ж.
Неспорна чињеница! Потписујем! Само тада добијају на својој пунини и крепе посрнулу душу или помажу раст и успон по степеницама. Хвала Богу што си ми ту! :)
Радо бих поставила клип, али већ га је неко поставио и коментарисали смо, па да се не понављамо. Иначе је одличан! :)
Хвала ти!:)
A garant je bio neiymerno ogroman, "nabudžen" dvorac, a opet se osećao klaustofobično i udavljeno ... Ja bih se na njegovom mestu zamonašila u manastiru kod tog kaluđera i jednostavno uživala u njegovoj sreći i mudrosti ! :) Grlim !
Кућни љубимци
Пре свега ти желим добродошлицу на блог причољубаца!:)
Ако би прича била тек обична, онда би било сасвим небитно шта у њој пише; али ако није, онда треба пазити на сваку реч, јер овде ниједна не виси нити стрши, него свака стоји тачно уденута у потку и звони! На наук. Прави монаси, прави подвижници, они су као деца и ретки су они који не желе у њихово присуство. Тако је и цар овде осетио, а монах провидео, рекавши му "царе добри", загледан у његово срце, којем није било добро непознато. И он је у његове мисли дозвао мисао нову. Јер монахова борба и јесте са мислима. И он је пружио лек цару да се он сам досети и разоружа од гордости. Јер шта би му вредело да узме поклон и разда сиромасима? Колико би то трајало? И да ли би било за све? Па да завист буде још већа. Осим тога, тај би им цар то поново узео. Не! Потребније је да се у човеку покрену добре мисли, да сам увиди и почне да се поправља. А самим тим да је цар, премда и незадовољан, увидео да дворац више није кућа него кавез, говори да је добар крај могућ. А добар цар је далеко бољи и помаже више, него прегршт злата, зар не? Да не причам колико је овде, у једној причи, сакупљено духовних бисера.
Опрости на опширности, али као љубитељ прича нисам просто могла да се сложим о обичностима истих. Свако добро. :)
*мимче
О томе и причам, девојчице! Да је мени само ове мреже мислене се ослободити, па да онда причамо о срећи и летењу, што би рекла једна дивна девојка. :) Грлим те, лепото!:)
zlatna naša pričalica... veliki zagrljaj... :*
kad misli iz srca polete put je uvek pravi. lep nauk si nam poslužila, hvala.
Prijatno!
Eh, da je takvih monaha i medju nama ljudima vise! Pozdrav...
*меркур
Била ми је радост да сам могла, дао Бог. Свака од нас своју кујну опрема здравим намирницама!:) Грлим!:)
*меркур
То је оно што је недостајало да пост буде комплетан - твој коментар. :)
Јер је свеједно био монах или мирјанин, будући да смо на добро позвани сви. Захваљујем!:)
Pricalica, drago mi je da sam dobio tako opširan odgovor, lijepo mi je vidjeti da se ovdje kod tebe ljudi druže da bi razmjenili iskustvene priče, sve je za pohvalu, a ja sam pomalo ciničan prema svijetu i ljudima, nemoj zamjeriti. Lijepi pozdrav iz sunčane Istre :)
*Кућни љубимци
Заправо, ја треба да будем захвална теби, на твом коментару, који је покренуо моје сиве ћелије да и сама увидим лепоту приче. :) Не замерам ништа, штавише драго ми је да блог има још једног причољупца, а са причама је све могуће. :) Узвраћам једнако лепим поздравима из Србије!:)
*немања
Добродошлица и теби, Немања! А што се коментара тиче - никад се не зна, док се не деси. :)
Поздрав!:)
Красна прича...а што је најважније-поучна!
:***