Цврчково позориште
Да ли звезда трепери
ил се звезда смеје
јал од ватре гори
па се њоме греје?
Нити звезда трепери
нит се звезда смеје
а ни ватром не гори
да се њоме греје.
Шта заправо ради
звезда сјајна с неба
најбоље је о томе
питати где треба.
А ко боље причу
испричати знаде
од несташног ветра
који зборит стаде:
Изашао месец
попо се на престо
па позвао звезде
да заузму место.
Послушале оне
сложно све ко једна
но чудна ли чуда
да светли – ниједна!
Али месец свему
значај није даво
јер је разлог томе
још како познаво.
Ту он брже зраке
на земљицу шаље
да пронађу свирца
уруче поздравље.
Нађоше га ено
у рупу се скрио
но кад зрачак виде
пође за њим, чио.
И поздрави небо
виолином својом
сво испуни вече
музикалном бојом.
То удиви звезде
затапшаше силно
и пљескањем бодраху
свирање умилно.
И деси се чудо
од тапшања овог
засјаше им руке
због бридења многог.
И цело се небо
светлошћу испуни
а на земљи цврчка
радошћу испуни.
Па потраја ово
позориште бајно
све док се не јави
с зором сунце сјајно.
Тако вам то бива
с вечерима летњим
када с земља испуни
мирисима цветним.
А прича да остане
за висока знања
звездице нам сијају
од бисног тапшања.
аутор: причалица