Себичан човек
Једном давно, постојао је један себичан човек. Он је волео да све буде његово. Он није могао да подели са другима ништа што је његово.
Једног дана, човек је изгубио тридесет златника. Он је отишао код пријатељеве куће и испричао му да је изгубио златнике. Његов пријатељ је био срдачан и љубазан човек. Док се кћер његовог пријатеља враћала са посла, пронашла је тридесет златника и, кад се вратила кући, испричала је свом оцу шта је пронашла. Отац јој је рекао да ти златници припадају његовом пријатељу и пошао је њему. Кад је дошао код њега, испричао му је да је његова кћер пронашла тридесет златника и дао му их. После пребројавања златника, човек је рекао како му фале још десет златника и како је његова кћер то узела. Он је још рекао да он треба покрити то што је његова кћер узела. Међутим он је одбио.
Себичан човек је оставио златнике и отишао у суд и обавестио је судију око спора између њега и његовог пријатеља.
Судија је послао неког да доведе његовог пријатеља и његову кћер и, када су стигли, он је питао кћер колико је златника она пронашла. Она је одговорила тридесет златника. Судија је после питао себичног човека колико је златника изгубио и он је одговорио четрдесет златника.
Судија је потом рекао себичњаку да златници не припадају њему, јер је девојка пронашла тридесет а не четрдесет златника и дао је њој златнике док се не појави човек који их је изгубио.
Судија је потом рекао себичном човеку да ће га обавестити ако се појави човек који је пронашао четрдесет златника.
Себичњак је потом признао да је лагао и да је изгубио тридесет златника, међутим, судија га није слушао.
Поука: Ова прича о честитости нас учи да увек будемо честити зато што се нечеститост никада не исплати.