Понедељак, Август 15, 2011
Сопствено расуђивање
Сакупили су се једанпут оци око Светог Антонија, да би испитали која је врлина најсавршенија, тј. која може да сачува монаха од свих ђаволских замки. Сваки је од њих рекао шта му је изгледало најбоље. Једни су хвалили пост и бдење, пошто они усредсређују помисли, доприносе лакоћи духа, и олакшавају човеково приближавање Богу. Други су више ценили сиромаштво и презирање земаљских ствари, зато што њима дух постаје спокојнији, чистији и слободнији од светских брига, услед чега приближавање Богу постаје лакше. Неки су опет хтели дати првенство милосрђу, зато што ће Господ милосрднима рећи: Ходите благословени Оца мога, примите Царство које вам је припремљено од постања света (Мт.25,34). Било је још и других предлога. А Свети Антоније је рекао:
- Све врлине које сте споменули веома су спасоносне и врло потребне онима који траже Бога и који горе жељом да му се приближе. Међутим, видели смо да су многи изнуравали своје тело прекомереним постом, бдењем, самовањем у пустињи, да су усрдно ревновали у напорима, волели сиромаштво, презирали светске удобности до те мере да нису остављали за себе ни онолико колико је потребно за један дан, већ све раздавали беднима. Па ипак се дешавало да су после свега тога скренули ка злу и падали, те се лишавали плода свих врлина, поставши достојни осуде. Узрок томе није ништа друго до одсуство врлине расуђивања и благоразумности. Они нису могли да се користе њеном помоћу. Јер, баш је то врлина која учи и побуђује човека да иде правим путем, и да не скреће у беспућа. Уколико идемо царским путем, никада нас неће привући наши клеветници, ни са десне стране - на прекомерено уздржање, ни са леве - на немар, безбрижност и лењост. Расуђивање је око душе и њен светилник, као што су очи светилник телу: ако око буде светло, онда ће све наше тело (дела) бити светло; а ако буде тамно, и све тело наше биће тамно, као што је рекао Господ у светом Јеванђељу (Мт.6,22-23). Помоћу расуђивања човек схвата своје жеље, речи и дела, и одустаје од оних који га удаљују од Бога. Расуђивањем он растура и уништава све замке које је ђаво спремио против њега, јасно разликујући шта је добро, а шта зло.
На исти предмет односи се и следећа изрека: Узевши комад гвожђа ковач унапред гледа шта може од њега да начини - косу, мач или секиру. Тако и ми треба да расуђујемо каквој врлини да приступимо да се не бисмо узалуд трудили.
Mudar tekst, draga pričalice. Znam da mu mnogi nikad neće shvatiti svu dubinu. Ali život nacrta sve što nam nije jasno i pojasni.
*сањарења
Зато га и поставих, јер се да применити на све нас. Сад, као што кажеш, неко ће разумети читајући, други наилазећи на слике и (не)прилике.
Čini mi se da se svako u ovom tekstu drugačije pronađe, drugačije ga shvati i drugačije prihvati !
Istina, živa istina, nije post iznurivanje tela i duha i hvalisanje činjenicom da, eto postiš ... Post treba da oplemeni dušu i telo, da sijaš toliko da ne moraš nikome da kažeš da postiš, već se to očitava ...
Super priča ... Ja sam za poruku (između ostalog) izvukla sledeće : Nije svaka vrlina za svakoga !
Rasudjivanje i blagorazumnost... Pre neki dan, jedan nas seljak, pun zivotnih mudrosti, pomalo umoran, mi rece:" Ne, ne verujem vise u ljude i mogucnost da se poprave. Od prvobitnog instnkta su se udaljili i zalutali u pohlepu i gramzivost." Divan je to blagoslov moci rasuditi i razumeti tudje rasudjivanje, a ne pokusavati nametljivo nametati. Hvala ti za divne price koje postavljas i navodis na razmisljanje.
Pozdrav...
mudra kao i uvek, uvek neka pouka i to tvoje tekstove cini jednostavno neodoljivim, nikako za preskociti. Veliki poz od Gas-a, ljubim
*мимче
Сасвим разумљиво, јер су нам различити таланти, као и мера. А разумела си одлично, што ми је мило, и у шта нисам ни сумњала, девојчице. :)
А из твог коментара и ја се новоме научих, а то је: да кад се погреши у једном, греши се у свему, а кад се научиш једној врлини, научио си се и свима осталим. Јер другачије не бива. :)
Хвала ти за коментар који ме је обогатио. :)
Грлим!:)
*меркур
Због немања истог нам и јесте свима како јесте. Није да не знамо, већ смо слаби да се дигнемо, а што и друге повлачи да падају. Но треба тражити и следити појединце, оне који стоје или устају. Хвала теби на читању, Меркур. :)
*Гастро сити
Драго ми је, Гас, ако је тако. Љубим радосно!:)
I sa tobom draga Pričalice ! (mnogo mi je čudna ova varijanta na ti ... xP)
*Шуле
Не тугуј, роде. Радуј се! Ако не можемо примати, онда дајмо и Бог ће нас све погледати. И туга и радост наш су избор подједнако. Љубим!:)
*мимче
Зато што си ти фина девојчица, а ја те видим и доживљавам као сестрицу. А сестре се не викају. :)
Tu sam ja pricalice, kad god stignem virnem, procitam, zamislim se, pa nekad nista i ne napisem... Al' citam. Pozdrav.
*меркур
Ако, избори су твоји, а ти буди слободна па бирај. :) Машем!:)