Уторак, Новембар 24, 2009
Размишљања о слици
Прича се
да је једном приликом велики италијански уметник Микеланђело проводио тихо вече
са својим пријатељима и да се разговор уобичајено покренуо на анализу грешака и падова одсутних пријатеља, где је личност сваког танано анализирана.
Како је вече пролазило група је приметила да се Микеланђело ућутао и да није
уживао у забави оговарања.
Окренули су се према њему и упитали га зашто не ужива. „Размишљам о слици,“
објаснио им је. Око овога им се подигло интересовање, јер су знали да његова
слика може бити дивна, па су га замолили да им објасни шта је у питању. Он се
потруди да им то и наслика. Узео је бело платно и на њега насликао црну тачку и
упитао их: „Шта видите?“
Пријатељи су се зачуђено погледали и одговорили: „Видимо црну тачку.“
Он се ућутао за моменат: „Тако сам и мислио да ћете видети,“ рече. „Оно што ја видим је велика бела површина око ње.“
Interesantna anegdota, još jedan dokaz da veliki umetnici razmišljaju totalno drugačije od nas, a uostalom, zato su i veliki...
eto vidis... sto rece Mandrak - izuzetno je vazan ugao posmatranja... svako od nas vidi ono sto zeli da vidi, jel...
:*
*сопран87
Али ништа што и најпростији ум не би могао, с мало добре воље, да научи, зар не? Поздрав!***
...ugao posmatranja...retki su oni koji vide više...
dobra priča..
pozz
*кухинјица
Наравно. Па и кад се пече колач, мораш га окренути да му видиш сваки ћошак, а да нећеш загледати човека пред собом, пре него ли се упустиш у диван ш њим, хе, хе... ***
*малаино
Важно је да их има и још боље да се учимо од њих. Поздрав!***
" S moje tačke gledišta.."- nije baš sve onako kakvim se čini. Ponoviću se ako kažem važan je ugao posmatranja. Blago visokim predstavnicima. Oni sve vide kano soko sivi.
pozdrav
iz mog ugla u crnoj tački ima mnogo toga za videti...
a belina krije tajnu celog spektra... pa svako može izabrati šta će videti
Prijatno!
Ja mislim da ne treba biti veliki umetnik da bi se tako razmisljalo.Dovoljno je biti veliki covek.
Ljudi uvek osudjju druge,od vrlina prave mane.I ko sad tu da bude normalan,kad ce te ionako osuditi?
Na svu srecu ima jos onih koji razumeju sta je Mikelandjelo hteo da kaze.Sve dok takvi postoje,nista nije izgubljeno.
:***
*мандрак
С моје тачке гледишта, није ти ништа..., рекао би мачак мишу, хе, хе. А места за посматрање увек има, јер постоје и птичја и рибља и жабља и многе друге перспективе. Поздрав!***
*домаћица
Свакако да има, али је ту пространство беле површине, као што кажеш, које итекако може ту исту тачку да обоји, као и да од ње начини уметност којој ће свет да се диви и поздравља. Поздрав!***
*малаино
Сигурно, има и тога, али је важно не излазити из школе, јер увек има нешто ново да се научи. Некад и без да се греши, хе, хе.***
*месечина
Па и бити Човек је уметност, зар не? Тако да се једно у другом огледа. А о свему осталом што пишеш, дао Бог - већ ускоро. Љубим!***
pricalica,
Da, svako od nas bi to mogao, svako od nas moze da nesto nauci kad mu se pokaze, ali je pravo umece znati nesto i da ti se ne pokaze, shvatiti sam da moze drugacije...
I ja sam nesto naucila.
:)
Pozdrav!
Potpisujem kasper :)
Кад је неко рекао да је лепота у очима посматрача, имао је право. Ја бих, пошавши од тога, могла да приметим да је лепота света у очима уметника.
Да није њих и оних који воле уметност и лепоту, овај свет би био тужно место за живот јер не виде сви оно што им може улепшати живот.
Јасмина Реза је на сличан начин, уневши у свој драмски текст бело платно, довела у искушење своје јунаке да се запитају шта је право пријатељство и шта је уметност, јер су сви, осим човека који је купио слику без икаквог цртежа сматрали да је преварен, иако је потписано име познатог аутора...Добро, ово је крајност, али су прави пријатељи на крају умели да опишу слику на прави начин, јер су им се отвориле нове очи.
И ја бих изабрала велику белу површину уместо мале црне тачке, тј. волела бих да увек могу да видим њу, али признајем да је некад види, а некад не.
Анегдота је одлично сервирана!:-)
Poučna pričica, mene podseti na ono : "vidiš trn u oku brata svoga, a ne vidiš brvno u oku svojemu"
Hvala Pričalice :))
.......могла да приметим да је лепота света у очима уметника.
------------------------------
Neću komentarisati već postaviti pitanje na komentar Vi.
---Šta ćemo sa ostatkom sveta
koji nema umetničkog dara, ne samo da stvara, nego i da vidi lepotu onih koji su sposobni da lepo stvore.
--- Šta ćemo sa onima koji pored ogromne beline vide samo malu crnu tačku.Sumnjam u realnost te slike, jer crna tačkica predstava milione ljudi koji ne vide izlaz iz svog beznadežnog položaja.
Mnogi ljudi su osporavali deo mog aforizma gde konstatujem da se ljudi rađaju
kao VELIKI I MALI.Da nije tako, ona druga polovina čovečanstva ne bi bila gladna.
Draga Vi, ti si topla pesnička duša a ja satiričar.
Opravdani su nam različiti uglovi gledanja na životne pojave.
*сопран87
Кажеш: "...да може другачије". У реду, али пре тога он мора спознати да може на више начина, а то може или кроз своје или кроз туђе искуство. Зар не?***
*Ви
Мислим да ова прича заправо показује далеко ширу димензију, где је свако од нас позван да буде уметник. Истина, уметност као уметност је потребна свету, јер људи морају да умножавају своје таланте. Но овде је реч о таланту кога имамо сви, али којим се служимо на погрешан начин. Ја најпре. Ова црна тачка би требала да представља мрљу у животу неког човека, коју, уместо да прекријемо исцртавајући ону белину, ми се држимо ње и као хипнотисани њоме не видимо боје и могућности. А у томе је лепота живљења и Уметност над уметностима. Диван коментар, Ви, који је помогао да развијем овај мој. Љубим.***
*полууспаванка
Управо! Да, мислим да си такла у саму срж приче, девојко. Љубим!***
*Даца
Ето, и ти си нам донела твоје виђење слике, Дацо. Свакако, постоје углови гледања, али ти углови зависе од нас и наших размишљања. И ту се крије лепота, јер не видимо сви исто, а што једном промакне, другом се открије. А мозаичност наших мисли ствара опет нову слику. Грлим!***
pricalica,
bas sam to hteo da kazem! Upravo tako, ne moze to svako bas iz tog rayloga koji si navela, znaci mora prvo da sam spozna ili da mu drugi ukaze na to, u suprotnom ne verujem da ce se nesto primeniti... Pricamo istim jezikom :-)
*сопран87
А то је језик који радује! У то име те радосно поздрављам! Свако добро!***
А ја рекох:
"да није њих и оних који воле уметност и лепоту, овај свет би био тужно место..."
Дакле, нисам ни ја говорила само о уметницима, већ и о нама, обичнима, без обзира да ли нам је дат неки талант који још нисмо уочили, или не.
Ти си, Причалице, то прецизније рекла: "да је свако од нас позван да буде уметник", и у томе обе и видимо суштину ове приче.
Сви смо позвани да видимо више, даље, боље, да се не ограничавамо...
Даци одговарам овако: Није страшно то што немају сви уметничког дара. Било би страшно да имају;-). Страшно је то што они који немају често крећу неким другим путевима, иду линијама мањег отпора и тако проглашавају лепим оно што то не заслужује, чак и не покушавају да негују свој укус..."Зашто да идемо у музеје? Каква корист од гледања слика? Боље је да идемо у ресторан и да поједемо нешто добро". Е, то су МАЛИ људи.
Велики су они који се труде и желе да уче, па и умру као - незналице, гладни и жедни лепоте.
Мора се видети још нешто осим црних тачака...Прото мора...Ако су они који су били у много тежим ситуацијама умели то да виде - морамо и ми..:-)
*Ви
Да, сад и ја боље видим и сагледавам. Хвала ти на појашњењу. Љубим.***